Др Ранко Рајовић, познати стручњак за рано подстицање дечје интелигенције објашњава зашто не треба да забрањујемо деци да се играју на поду, скачу по кревету и врте се око своје осе те какве везе с интелигенцијом имају дечја колица и кашице…
„Интелигенција није наследна, наслеђује се само потенцијал који треба активирати, а у том смислу је најважнија рана стимулација у првим годинама живота детета, док највећи утицај на њега имају управо родитељи”, истиче др. Ранко Рајовић, аутор НТЦ система учења, који се примењује у вртићима и школама у 14 држава Европе.
Лекар, специјалиста интерне медицине из Србије, који се низ година бавио истраживањима у подручју неурофизиологије и неуроендокринологије, члан је међународног одбора Менса за даровиту децу и сарадник УНИЦЕФ-а, те све популарнији стручњак за рани развој интелигенције.
Ружичаста соба
Беба у првих месец дана види све мутно, као да има диоптрију +20, и примјећује једино јаке контрасте. Уместо једноличних, ружичастих или плавих ентеријера, у дечју собу требало би барем у том првом раздобљу ставити тамне завесе или тапете које ће бити контраст, поручује др. Рајовић.
Спречавање игре на поду
Док дете пуже, рукама се ослања на под, а такав притисак на длан активира одређене делове мозга који су важни за каснију интелигенцију. Неки родитељи брзо подижу дете с пода, не желе да се запрља или рукама унесе у уста неку прљавштину или нешто што нађе на поду. Но фаза пузања је јако кратка и ако се тада не догоди специфична стимулација длана, пропушта се добра прилика за развој мозга.
Забрана скакања по кревету
Неурони који не раде умиру, а управо неурони природно подстичу децу да скачу. Сваки скок помера тежиште тела у лево или десно па онда морају активирати све мишиће да би одржали равнотежу приликом повратка на ноге, а управљање тиме је активност мозга.
„Уместо да забраните детету скакање, пазите на сигурност. А ако заиста желите подстакнути развој интелигенције детета, родите му брата или сестру, јер једно дете ће скакати пет минута, а двоје ће их заједно скакати пет сати.“, поручује др. Ранко Рајовић, који напомиње да слично као скакање, делује и вртење око своје осе, након чега деца понекад и падну.
Вожња у колицима уместо ходања
Ходање је јако важно за развој мозга, а многи родитељи данас децу возе у колицима чак до четврте или пете године. Поред утицаја на когнитивни развој, дуго гурање деце у колицима доводи и до појаве равних стопала која данас има већ око 70 посто деце. Свакако би деца требало што више да ходају а идеално је, кад за то постоје услови, да ходају боса.
Предуго пасирање хране
Са жвакањем дете почиње у доби од шест месеци, а до 18 месеци требало би свакако требало прећи с кашица на чврсту храну. Важно је да жваће, да му се храна не пасира и не уситњује на мале комадиће, јер жвакање, према речима др. Рајовића, шаље импулсе у кортекс, чисти зубе, активира језик, па ће се и говор боље развити, а важно је и за имунитет.
Но чак и ако је било грешака или пропуста у првим годинама, напомиње др. Ранко Рајовић, родитељи још увек кроз различите вежбе и игре могу подстакнути развој интелигенције код свог предшколца или школарца.