Ranko Rajović: Negde smo, izgleda, jako pogrešili

jul 14, 2017

U opširnom intervju za jedan hrvatski magazin Ranko Rajović govori na mnoge teme, a mi izdvajamo neke nove i zanimljive stvari koje možda do sada od njega niste čuli.

O obrazovanju u regionu

Zemlje regije imaju zastareli obrazovni sistem koji stagnira, a kada se realno pogleda kakvi su trendovi u svetu, jasno je da zaostajemo. Posebno zaostajemo za državama iz istočne Azije (Kina, Singapur, Japan, Južna Koreja, Tajvan) koje su već toliko daleko da je pitanje kako ih pratiti i možemo li to uopšte. Ako se zna da je funkcionalno znanje u relaciji s bruto nacionalnim dohotkom, jasno je da će u budućnosti dominirati države istočne Azije. Zato razvoj funkcionalnog znanja predstavlja jedan o prioriteta EU, ali do njega se nažalost ne može doći samo reproduktivnim učenjem.
Potrebno je nešto dodati, ali tu postoje lutanja, razni pokušaji bez posebnog efekta… Ja sam pokušao s nekoliko rešenja, a sva su zapravo bazirana na neurofiziologiji i upravo kroz igru nalazimo dobre načine koji su stimulativni za decu. Reproduktivno učenje izbegavamo. Važno je osmisliti metode, dobre igre…
Tu su najvažniji učitelji koji završe NTC seminar, čuju na seminaru puno primera iz prakse, a onda očekujemo da to prenesu deci, ali i da sami osmisle neke metode koje šalju nazad u stručni tim NTC-a. Na taj način prikupljamo dobre metode, prenosimo ih dalje, povećavamo kvalitet NTC programa, svi zajedno napredujemo i imamo bolje rezultate.

O novim tehnologijama u službi znanja

Nisam ja protiv novih tehnologija, korisne su, ali mogu biti i štetne, posebno ako “zarobe” dete pa počne da zapostavlja školu. Virtualni svet postaje zabavan, a škola je naporna ili dosadna. Moramo pomoći deci da školu shvate kao vid zabave jer učenje je igra. Ne možemo npr. čitanje gledati izvan konteksta učenja i metoda rada u školi.
Postoje načini, ali imamo premalo prostora da to detaljno elaboriramo. Ono što je važno znati jeste to da ako teramo decu na reproduktivno učenje, to je protiv fiziologije i neminovno vremenom dovodi do otpora prema školi, prema takvom načinu učenja i prema samom čitanju. Moramo koristiti nova saznanja iz neurofiziologije, implementirati ih u vrtiće i škole te tako pomoći deci da bolje uče, lakše pamte, čitaju…
Očito je da u hiperbrzom multimedijskom svetu čitanje postaje posebno ugrožena aktivnost. Komunikacijski kanali postali su mahom tekstualni, ali koncentrirano čitanje s razumevanjem nije više omiljen oblik zabave. A knjiga bi u velikoj meri trebalo da bude i upravo to – zabava.

O čitanju

Po nekim istraživanjima deca u školi više i ne čitaju lektiru nego nalaze skraćene verzije na internetu, čitaju samo pojedina poglavlja, a samo 20% dece doista čita knjige! To se razlikuje od države do države, ali realno je problem sve veći. Moguće je da deca žive brže i da se sve događa u kratkom vremenu – nakon video-igrice u kojoj pređu sve postavljene probleme za jedan sat dožive puno nerviranja, sreće, iščekivanja, uzbuđenja pa je teško čitati neku knjigu gde se sve odvija prilično sporo.
Drugi je problem ako deca imaju usporenu akomodaciju oka, onda mogu imati problem prilikom čitanja, pa se događa mešanje slova u rečenici, pa čak i čitavih redova. Onda čitanje nije samo dosadno nego predstavlja i problem. Dete nema koncentraciju, događa sa da nešto što pročita ne može da ponovi, zaboravlja puno toga i onda mora ponovno čitati. Ranije nije bilo tako, a negde smo izgleda jako pogrešili.
Naš zadatak je da dete uvedemo u knjige, tj. slikovnice već u najranijoj dobi i tako ga zainteresujemo za čitanje. Čitati mu priče za laku noć. Uzeti slikovnice koje ćemo zajedno bojiti, naučiti ga ljubavi prema svojim knjigama. Kada idemo u tržni centar ili sl., možemo mu jednom u mesec dana i kupiti neku knjigu. Ako voli zastave, kupićemo mu knjige te tematike, ako voli životinje, onda te tematike. Tako im stvaramo ljubav prema knjigama. Kompjuter je dobar, ali ne znam gde je granica – pola sata na dan ili više…
Ne smemo zaboraviti ni albume sa sličicama, ali tu moramo paziti da ne kupimo svaki dan po 10-20 sličica, jer to nije dobro. Puno je bolje kupiti svaki dan po 4-5 sličica, da dete iščekuje sutrašnji dan i sakuplja taj album 2-3 meseca. To često predajem roditeljima jer ako kupujemo deci puno sličica, oni sakupe album za 10-15 dana i od toga nemaju nikakve koristi.
A to je vezano za razvoj misaonih klasifikacija, serijacija i asocijacija, koje traju nekoliko meseci u aktivnostima kao što su sakupljanje sličica, salveta i igre klikerima. I strašno je važno razvijati misaone klasifikacije i serijacije, jer one su uz asocijacije osnova funkcionalnoga znanja. Posao je roditelja, pa i učitelja, da znaju koje su to igre, ali nažalost vidimo da su te korisne igre sve manje u opticaju.
Ako se i odlučimo (ponekad slučajno) da uvedemo dete u neku korisnu igru, uglavnom je mi roditelji pokvarimo, jer recimo ako dete voli klikere, roditelji kupe 50 komada, za vikend dođu rođaci, pa možda kupe još 100 komada, a onda dete ima u kutiji 100-200 klikera i ne želi više ni da se igra, a ako se slučajno i igra, tu nema razvoja misaonih klasifikacija i serijacija. Zato je važno da roditelji shvate da od puno igračaka dete baš i nema neke koristi.

Budućnost obrazovanja i vaspitanja

Po nekim istraživanja IQ opada, jer smo, izgleda, došli do određenog maksimuma. Ja ne bih tako rekao, ljudi će još napredovati, samo ako se uspe na neki način uskladiti prirodan razvoj koji traje stotinama hiljada godina i uticaj tehnologije. Više sam nego siguran da ćemo sutra nanotehnologijom moći uticati na niz poremećaja koji će se moći izlečiti.
Ali dok se to ne dogodi, naša je obaveza da brinemo o deci na najbolji mogući način jer svaka naredna generacija ima sve slabije rezultate na testovima koje radimo u državama srednje Evrope. Tu su najodgovorniji roditelji, pa moramo prvo njih edukovati. Najviše zbog njih napisao sam dvije knjige: IQ deteta – briga roditelja i Kako uspešno razvijati IQ deteta kroz igru.

Razvijanje moždanih vijuga

Omiljena mi je knjiga Divlji bagrem i čuvar kuća manje poznatog pisca Slobodana Nenina. Čitam epsku fantastiku, a posebno bih izdvojio knjige Uroša Petrovića Aven i Deca bestragije, koje bih preporučio svima koje privlači ovo područje. Kada sam bio mlađi i imao više vremena, oduševljavao sam se Stendalovim knjigama, tu je bio nezaobilazan Tihi Don i sve enciklopedije do kojih sam mogao doći.
Od stručnih knjiga uglavnom čitam medicinu, fiziologiju mozga, počeo sam u poslednje vreme da proučavam neka područja pedagogije ne bih li se lakše snalazio u primeni novih medicinskih otkrića u pedagogiji. Na internetu uglavnom pratim sportska događanja, ali koliko mi to vreme dozvoljava. Puno vremena provedem čitajući pristigle imejlove. Još uvek nisam našao adekvatnu soluciju za toliko informacija…
Ranko Rajović za gkr.hr

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


6 komentara na "Ranko Rajović: Negde smo, izgleda, jako pogrešili

  1. Mira Milosevic kaže:

    Da, jako smo pogresili i gospodin Rajovic je u pravu., navodeci delom i uzrocnike koji su doveli do toga da nasa deca pokazuju sve losije rezultate funkcionalnog znanja.
    No posto su problemi roditelja sa decom toliko slozeni, bojim se da nemamo vremena da se baviimo delimicnim znanjima i tehnikama spolja, a koje daju slabe rezultate.
    Zasto ovo kazem i sta je to celovito znanje.
    Ako je prvi milenijum bio ideja, drugi milenijum, realizacija ideje, treci milenijum mora biti milenijum duhovnosti. A duhovni rast i preporod coveka 21 veka, trazi celo, i coveka i znanje.
    Kakvo je to onda znanje ?. To je bez dvojbe vaspitanje dece i edukacija odraslih, koje harmonizuje emocije, vraca dete – coveka, svom Izvoru, sopstvu po Bozijem davanju, i ucelovljuje ga. Stimulse i pokrece iznutra. Ucelovljen covek, nalik je Tvorcu, zivi u Radosti i Dobroti i kad’ ima i kad ‘ nema, kada je kisa ili sunce. Ziviu u Ljubavi prema detetu, partneru, prirodi, coveku, zivotu.
    Nije li to zadatak i zelja savremenog coveka. Naravno da jeste, ali je njegov put za ucelovljenje i vrednosti kojima treba da tezi, zatvoren. Koja je to rampa na tom putu ? To jet pet pogubnih autoritarnih vaspitnih modela, pet ljutih rana, koje mora da zaceli da bi se izleciio emocionalno, mentalno i telesno. Da bi sacuvao ovu planetu koju rastura kao igracku.
    Pobrojacu ih po ko zna koji put. Najpre dva zvanicno priznata modela, koje nam zapad poturi u paketu tranzicije, a niko o njima ne govori, izuzev Prof. Milice Novkovic.
    Pozitivno uslovljavanje (nagrada) i blaga prinuda ( kazna). Naravno da roditelji primenjuju jos dva oblika kazne-prinude, a to je verbalna pogrda- kritika i zabranjena batina.
    Nagradjivanje – kupovanje deteta, naslojava emociju radosti, na mentalnom nivou, zelje, u kom slucaju se zdrava zastitna, izvorna emocija radosti krivi u pohlepu. Danas kao nikada do sada, covecanstvo ropce pod teretom pohlepnih, laznih dusebriznika, a tek sta nam sledi od pohlepne armije malisana koja pristize, ima da vidimo. Zapad je ove modele usvojio davnih pedesetih godina proslog veka, a rezultate prepoznajemo i sto je jos gore, zivimo.
    Drugi model koji razboljeva zdravu emociju ljutnje, do besa i gneva,j este kazna u vidu blage prinude (oduzimanjem obecanog), i ostalih vidovia kaznjavanja. Nazalost u tolikoj meri su prisutne posledice naslojene, potisnute i iskrivljene ljutnje, da vise i ne postoji prelazna faza besa, vec se u gnevu potezu nozevi i ubija.
    Naravno, ekran i njegova zloupotreba, ttreci je vaspitni model, koji atakuje na emociju straha, naslojava zdrav zastitni strah i krivi ga, a posledice su agresija i autoagresija.
    Ekran i reklama neguju svet materijalnog , a coveka dodatno uvode u pohlepu.
    Zar je onda tesko zakljuciti da je svet zakovan na pohlepi i strahu, da su to dve najjbolnije rane, da puta do Dobrote , Istine i Ljubavi nema,, a tek do Radosti.
    Dakle, moram da kazem da Prof. Novkovic 17 godina prica o uticaju ekrana na formiranje svesti, da ga deca do tri godine ne smeju gledati da bi se utemeljila u realnom svetu i razvila sinapse i osnov za funkcionalno znanje.Nakon toga moguce je selektivno i kontrolisano koriscene ekrana.
    Cetvrti pogresan vaspitni model je prezasticivanje od rada, reda, isthne, zivota. Prezasticen naslojava zdravu zastitnu emociju brige i krivi je u lenjost tela, prozdrljivost i nesvesnost. Treba li vise od ovoga. Prezasticen je nezahvalan, hedonista ili depresivac. A zar to nije pohlepan, koji ima potrebu da otima , gospodari, manipulise i upravlja drugima.
    Na kraju, peti model je verbalizam, odnosno prazna prica. Najnemoralniji je vaspitni model, jer smo na prethodna 4 modela, ama sve pokvarili, a od deteta-
    coveka, ocekujemo da bude moralno u nemoralnim uslovima.Ovaj model atakuje na emociju tuge, krivi je u tvrdoglavost, zavist, zlobu. Eto zasto smo takvi kakvi jesmo, ne od masnih cvaraka, vec od neznanja, a krivili drustvo ili pojedinca, na istom smo. Eto nama odgovora GDE SMO JAKO POGRESILI.
    Nadam se da sve receno nije na odmet, narocito stoga sto je sada jasnije da se zdravi odnosi grade samo i iskljucivo u odsustvu svih pet modela.. Vdeste, da je SVE U SVEMU, da zastoja u emocionalnoj harmonizaciji ne sme biti ni na jednoj emociji, da delimicno znanje ne biva.
    Kada smo zadovoljili pet pobrojanih uslova, stvorili smo nove okolnosti, u kojima ce dete – covek da raste ,da se duhovno prepodobljava od nebica do bica, kao drvo kome zivota nema, ako ne postoji pet uslova :toplote, vlage, suvoce, hladnoce, vetra. I to sve sa merom, po zakonu netaknute prirode. A taknuta je i priiroda’, jer je upravo remeti, pohlepan- manipulativan um.
    Da dodam i to da je Prof. Novkovic svoju ideju Izvornog vaspitanja, naucno utemeljila preko Sudjok medicine, da je u nju utkala 40 godina rada i prakse u skoli i porodici, kao i to da je dala prakticna resenja za primenu u porodici. Jedan deo vaspitnog procesa i rada sa decom, odnosi se na radostan rad kroz igru(, koji spominje g-din Rajovic), sto pije vodu samo onda kada detetov um nije uslovljen (dakle bez nagrade i bez kazne), kada je kroz rad i red u kuci razvilo sposobnost i podiglo svesnost do nivoa potrebnog da moze da realizuje ceo potencijal koji je donelo na ovaj svet. Pa bio pekar ili Tesla, svejedno, ostvarice se na najbolji nacin, sa vec razvijenm, Bogom danin kvocijentom inteligencije.

    1. zahvalna mama kaže:

      Hvala!

  2. Mica kaže:

    Eto Vam gospodine Rajovicu odgovora
    GDJE SMO JAKO POGRIJESILI .

  3. Natasa kaže:

    Sve stane u jednu rečenicu….jer sreća je lepa samo dok se čeka….tako jednostavno dijagnoza, ali leka joj nema …. previše izbora, a premalo “ukusa”.

    1. Mira Milosevic kaže:

      Postovana, nije tesko prepoznati ” ukuse” , ukoliko probudimo svesnost.
      Samo svestan zna puta, a to opet podrazumeva da “trosimo ” Znanje koje podize svesnost.

  4. Slavica kaže:

    Umesto da živimo igrajući se sa decom pa makar i u dvorištu mi trčeći za zivotom izgubimo tu istu decu!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama