Учитељи на факултетима нису учили методе које су им данас потребне да би одржали дечју пажњу на часу, закључак је једног од говора које је проф. др Ранко Рајовић одржао у емисији ПсихологИја, за ТВ ХРТ.
Он је испричао сјајну причу о једном часу хемије, дечацима који у школу долазе само с телефонима и о томе како је Browl Stars помогао да науче градиво.
„Градиво деци служи за игру. На нашем семинару била је једна наставница хемије која нас је касније позвала и рекла да је све разумела о чему смо говорили, али да није сигурна како да то примени у свом предмету. Мој син Вук је докторирао хемију, па је он отишао на један њен час. Учили су тад периодни систем. Вук улази у учионицу и примећује да су деци телефони већ на столицама, спремни за следећи досадан час, а они ништа не слушају. Одмах им поставља питање: ‘Хајде овако, шта се опасно крије у једном великом инструменту, а има везе са Африком?'“ – почиње Ранко Рајовић причу о томе како би часови данас требало да изгледају.
Деца се, потом, питају шта је одговор и какво је то уопште питање? Има ли везе с хемијом? Брзо долазе до одговора да је највећи музички инструмент клавир, а да се у њему крије опасна животиња – лав. Деца се онда смеју, забавно им је, траже још питања… Следеће већ јесте из области хемије: Који број се крије у једном познатом елементу из хемије? Користимо тај елемент сваки дан?
„Одговор је три, број три се крије у наТРИјуму. За то време, док су остали ангажовани, четири ученика играју игрице. Вук их игнорише у почетку и ради са осталима, да би се од тих четворице убрзо тројица прикључила часу, а четврти покушава да их врати на телефон да с њим играју. Вук му прилази и види крајичком ока да игра једну сада популарну игрицу, Brawl Stars. То много деце сада игра. Дечак, након што је у игрици остао сам, демонстративно устаје и каже ‘Идем ја у двориште!’, пролазећи поред Вука као да није ту.“ – прича Рајовић.
Ова ситуација, каже он, наставницима није толико ни необична ни непозната јер има деце која су једноставно дигла руке од школе. Ипак, оно што може да направи разлику је реакција наставника у тим ситуацијама.
„Када је он прошао поред Вука и кренуо у двориште, Вук се окреће и каже му: ‘Да те питам нешто, Филипе… Играш ли ти Brawl Stars?’ Филип, помало шокирано застаје и узвраћа питањем: ‘Ви играте Brawl Stars?!’…“ прича даље Ранко Рајовић ову необичну ситуацију из једне основне школе.
Познато је колико се овај стручњак за дечји развој противи прекомерној употреби екрана, али исто тако није ни поборник апсолутне забране. Одрастање данас је много другачији од оног пре 20 или 30 година и непрестано морамо учити и прилагођавати се. Дигитални свет једнако је пун прилика и опасности, а на родитељима је да пронађу баланс када је реч о њиховој деци. Сати испред екрана, сваког дана, сигурно то нису.
Како објашњава Рајовић, у њиховом тиму труде се да буду у току са оним што је деци интересантно и што воле, те тако имају инсталирану и ову игрицу.
„Да, наравно, данас сам откључао Пени, јуче сам добио 12 трофеја… Него, кажи ти мени, који од броулера у свом називу има један главни град?“ – питао је Вук дечака који је кренуо да напусти час.
На то се један од тројице дечака који су се већ прикључили часу огласио рекавши: „Ел Примо! Има Рим!“
Филип се затим враћа на место јер има још броулера који у себи имају речи, па да их траже заједно. Али ускоро ће и њих нестати јер их нема баш толико пуно…
„Вук се припремио да држи час потпуно на другачији начин, уз неке НТЦ шифре које користимо, али није хтео да их прекида јер су добили фокус. И шта је урадио. Па предложио да праве своје броулере, али користећи периодни систем елемената.“ – објашњава Рајовић.
Како каже, деца су одмах питала како би се тај броулер звао и које би моћи имао?
„Па, ево нека буде Лион.“, казао им је Вук „Он има литијумске батерије и зато трчи 100 на сат. То је Li у имену. O је кисеоник, има маску за кисеоник и може да трчи испод воде, а N је азот, има пиштољ с течним азотом и све замрзне кад га нападну.“
„Какве су то моћи?!“ – питају деца.
„Па ето, направите ви сами своје из периодног система.“ – казао им је Вук.
Четири дечака који су игнорисали час, прича Рајовић, у школу нису понели ни ранац. Само телефоне. Али су од наставнице затражили књигу и папир, како би из периодног система осмислили броулере.
„А шта мислите, ко је први завршио задатак? Филип. Јавио се чим је завршио да каже да се његов јунак зове АуАг. Има златни штит (Au) и сребрни метак Аргентум који пробија зид. Вук му је одушевљено честитао. Како су они били срећни… Ово је сад порука за учитеље: Деца воле да их похвалимо. И ако нису добри у школи, где ће бити добри? Па у глупостима. Јер то је инстинкт, да у нечему буду добри и добију пажњу.“ – открива Рајовић.
Занимљиво је то да је овај час анимирао и ону децу која иначе не играју игрицу, па су се и они укључили, правећи своје броулере. Две девојчице направиле су Багнеа.
„Када их је питао Вук какве има моћи, објасниле су да је B бор, Ag је сребро, а N неон. Њихов броулер испаљује сребрне орахе који су премазани неоном и светле у мраку.“ – прича Рајовић и каже да су деца наставила да раде и након што је звонило, а тражили су и да уместо физике која је следећи час, имају још један час хемије.
„Још 45 минута су радили, а нису погледали телефон. За следећи час Вук им је предложио да се поделе у три групе, како стоје клупе. До зида су зебре, у средини соколови, до прозора пингвини. Први праве броулере од прве, друге и треће групе елемената периодног система, зебре од четврте, пете и шесте, а пингвини од седме и осме групе. Након следећег часа, наставница је позвала Вука и рекла му да су деца код куће направила скоро 40 броулера, а 30 су чак и нацртали. Да ли су они научили главне елементе из хемије? Јесу. Да ли знају како се пишу? Знају. Која су група? Који атомски број? Где се налазе у природи? Где се користе у индустрији? Јесу. И заволели хемију.“ – истиче Рајовић.
Он објашњава и како изгледају класична предавања због којих деца имају и отпор према учењу.
„Овако изгледају предавања која сам ја слушао. Данас радимо прву групу елемената. То су метали. Прва група је зато што има само само један електрон у оном спољашњем омотачу и лако га отпуштају па су зато нестабилни, али кад га опусте онда су стабилнији. Пошто је број онда број протона и електрона исти, пише се +1… Ко ће мене да слуша ако овако предајем? Деца траже да се играју и да кроз игру уче. Тај начин рада с њима и учитељима олакшава посао“ – закључио је Рајовић овај део своје приче.
Fenomenalno! I naucno i pedagoski!
Ali – da li je takav pristup nastavi dar ili se zaista moze nauciti? Ako je dar, birajte darovitu decu za nastavni kadar a ako se moze nauciti, pa, dragi nastavnici, naucite tu pedagogiju!
Malo preterano! Nemaju svi u skolama i kod kuce te mogucnosti, spustite se na zemlju Srbiju, a nastavnike takodje treba nagradjivati po tome kako rade sa decom i da li mogu primeniti znanje u zivotu. Totalno nam je los obrazovni sistdm, uci se nepotrebno mnogo!!!! Jadna deca! Treba da uce da znaju da pripreme obrok kod kuce, da poprave nesto, da daju prvu pomoc, na kraju srednje skole da polazu vozacki ispit besplatno!
Поменута игрица код младих развија склоност ка коцкању,а г.Рајовић је рекламира и препоручује да се користи у настави.Свашта!
Коју педагогију?! Да се деци утрапи пуцачка игрица којој је лого лобања и онда још неко убеди да је едукативна?! Ево, нашао је син вајног стручњака и обожаваоца, тата га промовише успешно, али ми који знамо за топлу воду то мало теже варимо…
Шта бре?? Седи и учи мрцино! Или мотика, бирај! Или мушко или абортус! Шалим се. Креативност је важна особина, уз љубав према послу може чудо да направи. Треба волети свој посао.
U Nemačkoj se selekcija učenika (testiranje) radi na kraju 4. razreda osnovne škole.Na one koji imaju kapaciteta da uče i one druge .Zašto svi moraju da znaju hemiju,ako ih to ni malo ne interesuje?Svako ima neki svoj talenat i to treba sa zadovoljstvom da razvija.Možda bi se momci sa telefonima na času bolje osećali da rade nešto u vezi automobila ili slično.Iz škole treba da se iznese ZNANJE.To je potrebno da bi se kvalitetno obavljao posao.
Смешно је да неко пореди ово“играње“ са усвајањем знања о хемији која није само познавање неких особина, неких хемијских елемената по избору. Тако селективно учити хемију или било који други предмет значи припремати се за бајку, а не за живот… Наравно, богате маме и тате жељне да имају генијалне синчиће и ћеркице који су јако паметни и то само рођењем, јер су њихови, увек су спремни да подрже такве“иновације“, још ако се све реализује без много труда… Сутра ће их и запослити, нема зиме за њих…
У 4.разреду кад деца још нису сазрела,? Наравно , циљ је да се сиромашни и деца странаца још тада дискриминишу и да имају мање шансе за даљи напредак , већ да буду проста радна снага.
Управо то заоадњачк9 школство је уништило наше, јер нам окупатор намеће реформе већ деценијима.
Пошто сам радила и у нашој школи и у Швајцарској , могу да упоредим.
Ми морамо што пре да се откачимо од запада
Али шта зна наша полуписмена дијаспора?
svako bi trebao da zna oznake bar desetak elemenata,ova deca su to naucila kroz igru
И ви људи верујете у ово?
Treba napraviti reformu po ugledu na ostale zemlje, zasto svi sve mora da znaju?!? 15 predmeta, 7 časova dnevno, pa gde to ima…naravno da se deci smuči škola vec u drugom osnovne, mnogo programa a premalo učenja kroz igru i mastovitosti, kreativnosti…
što bi svako morao da uči hemiju, fiziku, biologiju? to se preko zove Science i izborni je predmet kao i Art( muzičko sa likovnim i istor.umet), imaju 5,6 glavnih tj obaveznih predmeta i uče samo ono što je upotrebljivo u praksi, ne mlate teoriju..
Tako je. Eto vi ste to logicko razmisljnje naucili igrajuci se i sve vam fali.
Vuk se spremao za jedan cas, a nastavnik za sest dnevno! Ne moze u zivotu sve biti zabavno i bajkovito! Nesto moras nauciti i ako to mrzis, nevolis! Otkud znas sta ce ti u zivotu trebati? Zamislite da decu hranimo samo sa onim sto ona vole???
Ух, ух, измислио Вук топлу воду. Наравно да се одвајкада примењују овако или слично осмишљени часови. Наставно средство сада је телефон, раније су постојала нека друга, чак су их деца сама правила. Наравно да се примењују и групни рад, и рад у пару и др. облици рада. И пева се, и плеше, и беседи, и изводе опити, и декламује, и дружи, и пише и чита… И све у зависности од области и све у комбинацији. Овако и оволико „опуштен“ школски час је повремено пожељан и потребан. У комбинацији са „нешто озбиљнијим“ часовима. Поготово у средњој школи. И знате, школа нас учи за живот, зар не? А живот није само игра.
Predivno objasnjeno i nama roditeljima interesantno.Onda to treba uciti i na studijama pa onda preneti i na mladje generacije.Jedino mislim ,mozda gresim,da je biti dobar predavac,imati to nesto sto ce zainteresovati decu ipak dar,koji nemaju svi.Kako to postici…?
ako se bude zahtevao ovakav dar za sve nastavnike i sve predmete da bi deca , koja su prešaltovala svoj mozak samo na igrice, te mogu da shvate život samo kroz igrice, dakle ako se ovakav talenat bude tražio kod svih nastavnika, tek onda više neće biti NIJEDNOG predavača , ni za jedan predmet. U stvari, ajd da raspustimo škole i da učimo šta treba a šta ne, kroz igrice na telefonu. Časovi moraju da budu kreativno zamišljeni i izvedeni, ali ovo je samo karikatura časa, pokazna vežba šta se sve može, “ ako se hoće“. Sad zamislite, dete koje ima 13 godina, živi i radi na selu već , pomaže u poslu. Ide u školu ali ima i zaduženja u porodici da obavi neke poljoprivredne poslove. To dete već ume da vozi i traktor, ali, gle čuda, nije imalo Brawl Stars da odatle zamišlja Brawler-a koji bi vozio traktor na vulkanijanski pogon uz zvezdani mač kojim bi sekao klipove kukuruza. Nego dete dobilo zadatak da nauči da radi, i naučilo je. A ovo što sam sad pročitala, štipam samu sebe da se probudim iz noćne more. Do kog nebeski visokog nivoa već pravimo debile od dece.
i još nešto. Tesla nije imao ni svetlo ni vodu al je postao genijalac. šta li bi tek postigao da je imao Brawl Stars, jbt?
Да предложимо Вука за Нобелову награду.
Ако деца неће да уче хемију , онда им није ни потребна, преише “ стручњака“ са факултетском дипломом , а свет све горе место.
Нама нису потребни научници који раде против човечанства за интересе моћника који уништавају свет и све што је Бог створио. Баш нам треба литијум. Да треба , не би фа Господ ставио толико под земљом. Нама треба нормалност , живот у складу са природом , а не у складу са профитом накбогатијих а против обичног човека. Деци су потребна практична знања из области које ће им користити у животу.
Треба нам сељак, поштен радник који ради на корист свету.
Што се тиче ове “ генијалности“ питам се како ће сутра да заинтересује ову децу за хемију, преко које игрице? И шта ће на овај начин да науче? Набубаће елементе из периодног система. И како ће то да им користи у животу?
Где су предмети као Домаћинство или ОТО?
Прво , треба укинути сасвим окупаторско школство. Реформе школства нам прави окупатор , намеће садржаје које наша деца усвајају и нису по мери наше деце и у интересу ове земље..Мари ли неко за то?
A da li roditelji igraju bravl stars i ostale igrice? Da li su u toku sa svim tim brzim promenama i inovacijama da bi sa svojom decom mogli da razgovaju kao što to čini Vuk? Možda je detetu važnija komunikacija sa roditeljem nego sa nastavnikom hemije sa kojim provodi 45 minuta nedeljno?! Ako dragi nastavnici treba da savladaju ovu novu pedagogiju, onda to svakako pre njih treba da savladaju još draži roditelji, koji su svojoj deci potrebniji od nastavnika.
Ово је метод за децу дебилчиће. Увек је лепо унети игру у учење, али они треба сами и појединачно то да раде, да осмисле сопствене игре, подсетнике, комбинације у напору да нешто науче. Пре свега, да науче да размишљају самостално и да стекну радне навике. Као и да усвоје школски ред и поштовање према старијима. Без тога ће лоше проћи у животу, као и други с њима, поготово ови привилеговани, који излазе с часова кад они хоће. Како ли је тек другој деци, која то трпе? Није важно само знање, поготово знање које се стиче повремено и само кроз групну забаву.
Da li mislite da bi nastavnici trebali da se stručno usavršavaju u „Brawl Stars“ kako bi naučili šta su to brawler-i i kako bi zainteresovali učenike?
Za ovakve naknade treba očekivati da prosvetni radnici igraju pipirevku i izmišljaju rupu na saksiji..