Digitalni udžbenici ne treba da zamene štampane
Digitalizacija u obrazovanju je neophodna, ali ona podrazumeva da sve škole imaju odgovarajuću opremu i internet, kao i da nastavnici budu obučeni da koriste savremene tehnologije, rečeno je na današnjem okruglom stolu “Digitalni udžbenici – izazov za nastavnike i učenike”.
Okrugli sto je organizovala izdavačka kuća BIGZ školstvo.
Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, rekao je da je i digitalni udžbenik – udžbenik i da mora da bude dobro urađen, ali da u situaciji kada nema dobrih standarda kvaliteta za štampane udžbenike i nisu urađeni standardi za digitalne udžbenike, ima ozbiljne rezerve prema namerama države. On je kritikovao “suludi tempo”, aludirajući na kratko vreme ostavljeno za pripremu udžbenika po novim programima, koji treba da se koriste već od 1. seprembra, ali i na činjenicu da novi Zakon o udžbenicima tek treba da bude usvojen.
– Da bismo imali dobre digitalne udžbenike, moramo da imamo dobre štampane udžbenike i samo njihovim poređenjem možemo da odgovormo na pitanje koji su bolji. Ključno pitanje je koji udžbenici mogu da osiguraju bolje obrazovne rezultate, ali ne u smislu bubanja već učenja sa razumevanjem i primenjivog znanja. Odgovor na to još nemamo i teško je dati prognozu. Ako napravimo dobre štampane udžbenike, onda dobri digitalni mogu biti u prednosti, zbog mogućnosti da se brže menjaju i dorađuju. Druga prednost je što digitalni udžbenik može biti multimedijalan, dok je štampani ograničen na tekst i ilustracije – naveo je Ivić i dodao da su za formiranje digitalnih kompetencija učenika značajniji digitalni udžbenici nego informatika kao predmet.
Nataša Nikolić Gajić, predsednica Saveza učitelja Srbije, kaže da je digitalizacija u obrazovanju potrebna, ali da za to moraju da postoje preduslovi – škole opremljene odgovarajućom opremom, obezbeđen internet u obrazovnim ustanovama, ali i obučeni nastavnici za upotrebu savremenih tehnologija. Ona je rekla da je upotreba tih tehnologija u svakodnevnom životu, kao i u obrazovanju potrebna, ali da treba ograničeno da se koristi. Sa njom se slaže Ranko Rajović, stručnjak za rani razvoj inteligencije kod dece, koji je ukazao da 95 odsto dece ima pametni telefon ili tablet, ali da ih mali broj koristi u procesu učenja.
– Svi se slažu da treba smanjiti upotrebu modernih tehnologija, ali niko ne kaže šta je razumna mera. Po meni, posle pola sata provedenog uz telefon ili računar, treba da sledi sat vremena igranja u parku. Kada dete provodi previše vremena u virtuelnom svetu, pa potom uzme knjigu teško će da je čita, imaće lošu koncentraciju… Štampani udžbenici treba da ostanu u upotrebi, a neke teže lekcije i kompleksnije stvari se mogu objašnjavati pomoću modernih tehnologija – rekao je Rajović.