Ранко Рајовић: После пола сата проведеног уз телефон или рачунар, треба да следи сат времена играња у парку

16 марта, 2018

Дигитални уџбеници не треба да замене штампане

Дигитализација у образовању је неопходна, али она подразумева да све школе имају одговарајућу опрему и интернет, као и да наставници буду обучени да користе савремене технологије, речено је на данашњем округлом столу “Дигитални уџбеници – изазов за наставнике и ученике”.

Округли сто је организовала издавачка кућа БИГЗ школство.
Иван Ивић, професор Филозофског факултета у Београду у пензији, рекао је да је и дигитални уџбеник – уџбеник и да мора да буде добро урађен, али да у ситуацији када нема добрих стандарда квалитета за штампане уџбенике и нису урађени стандарди за дигиталне уџбенике, има озбиљне резерве према намерама државе. Он је критиковао “сулуди темпо”, алудирајући на кратко време остављено за припрему уџбеника по новим програмима, који треба да се користе већ од 1. сепрембра, али и на чињеницу да нови Закон о уџбеницима тек треба да буде усвојен.
– Да бисмо имали добре дигиталне уџбенике, морамо да имамо добре штампане уџбенике и само њиховим поређењем можемо да одговормо на питање који су бољи. Кључно питање је који уџбеници могу да осигурају боље образовне резултате, али не у смислу бубања већ учења са разумевањем и примењивог знања. Одговор на то још немамо и тешко је дати прогнозу. Ако направимо добре штампане уџбенике, онда добри дигитални могу бити у предности, због могућности да се брже мењају и дорађују. Друга предност је што дигитални уџбеник може бити мултимедијалан, док је штампани ограничен на текст и илустрације – навео је Ивић и додао да су за формирање дигиталних компетенција ученика значајнији дигитални уџбеници него информатика као предмет.
Наташа Николић Гајић, председница Савеза учитеља Србије, каже да је дигитализација у образовању потребна, али да за то морају да постоје предуслови – школе опремљене одговарајућом опремом, обезбеђен интернет у образовним установама, али и обучени наставници за употребу савремених технологија. Она је рекла да је употреба тих технологија у свакодневном животу, као и у образовању потребна, али да треба ограничено да се користи. Са њом се слаже Ранко Рајовић, стручњак за рани развој интелигенције код деце, који је указао да 95 одсто деце има паметни телефон или таблет, али да их мали број користи у процесу учења.
– Сви се слажу да треба смањити употребу модерних технологија, али нико не каже шта је разумна мера. По мени, после пола сата проведеног уз телефон или рачунар, треба да следи сат времена играња у парку. Када дете проводи превише времена у виртуелном свету, па потом узме књигу тешко ће да је чита, имаће лошу концентрацију… Штампани уџбеници треба да остану у употреби, а неке теже лекције и комплексније ствари се могу објашњавати помоћу модерних технологија – рекао је Рајовић.

Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Један коментар на "Ранко Рајовић: После пола сата проведеног уз телефон или рачунар, треба да следи сат времена играња у парку"

  1. B каже:

    Bojim se da ovde nije samo tempo sulud. Sa druge strane opet, suludusti kada je u pitanju “sulud tempo” za namicanje para i profita, nema. U tom slučaju se radi o veoma dobro sračunatim i isplaniranim aktivnostima. Pogledajte samo šta je suludo kod projekta esDnevnik, a šta je planirano. Izvanredan primer.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама