Зашто децу треба учити толеранцији? Како отвореност ка различитости у раном узрасту помаже да деца израсту у емпатичне и толерантне људе?
Како књиге и сликовнице могу да утичу на децу, њихову перцепцију света и свега другачијег са чим се сусретну? Да ли васпитачи могу да им помогну да разумеју и поштују оне који су другачији од нас и да их подрже? Сва ова питања била су тема бесплатног вебинара „Различити, а једнаки“, који је организовао Креативни центар.
Вебинар намењен васпитачима и стручним сарадницима у предшколским установама одржан је 22. септембра, а главна тема била је управо „Сликовница као подршка развоју толеранције код деце“. На вебинару су говориле психолошкиња Марина Виденовић и Данијела Ранчић, васпитачица вртића „Зека“ из Обреновца. Модератор је била Јелена Драгојловић, ПР менаџер Креативног центра. Интересовање за онлине семинар је било велико, тако да је учешће узело чак 830 васпитача и васпитачица из целе земље.
Зашто деца треба да се уче толеранцији?
У свом уводном обраћању и на самом отварању вебинара, психолошкиња Марина Виденовић поставила је свим учесницама кључно питање: „Зашто деца треба да се уче толеранцији?“
Говорећи о толеранцији као вештини која се учи, стиче и унапређује, истакла је значајну улогу родитеља и васпитача у том процесу.
Иако се толеранција учи цео живот, прва правила живота са другима уз поштовање различитости, деца могу да усвоје већ у вртићу. Дете у том узрасту природно зазире од непознатог, загледа другачије, чуди се и некад не примећује колико својим коментарима и невештим поступцима може да повреди друге. Њима је тешко да сагледају свет из туђе перспективе.
Знамо да деца најбоље уче и усвајају наше поруке онда када оне немају облик школске лекције, придиковања, држања предавања, него су део њихових свакодневних активности. Један од њих је и читање. Дете ће много брже и природније усвојити да је важно разумети и поштовати другог када му се прочита њему занимљива прича, него када слуша придике и објашњавања одраслих. Оно добија могућност да се поистовети са јунаком приче, навија за његову различитост и тако усвоји нове облике комуникације.
Уместо лекције или приручника, када се детету исприча/прочита интересантна прича и потом спонтано поведе разговор о темама које су у књизи отворене, много лакше ће савладати основне принципе и обрасце толерантног понашања.
Грађење и развијање толеранције значи детету које је различито, детету које треба да буде толерантно, и на крају, на ширем плану – има изузетне позитивне ефекте на читаво друштво.
Шта се дешава када се дете сусретне са дететом које је по нечему различито?
Деца не препознају очигледне различитости – као што су припадници друге нације, на пример. Не уочавају, већ то уче од одраслих. Сматра се да дете отприлике до пете године препознаје припаднике различитих група и да тек тада почиње да фаворизује сопствену.
Али шта се дешава када се дете почне да примећује различитости? Према Марини Виденовић, овде можемо говорити о једном зачараном кругу – дете најпре примети да друго дете муца, спорије или отежано се креће, а онда почиње на то да реагује – и његова реакција је наивна дечја, није злонамерна, али његове речи могу да повреде дете које је различито. Тада се ми као одрасли укључујемо и умешамо, такође са добрим намерама, али неретко изазовемо контраефекат јер почнемо да критикујемо дете и да држимо придике. „Како можеш тако да кажеш?“, „То није лепо да се каже“ и сличне реченице чине да дете сматра још значајним оно што је приметило, чиме и различитост између њега и његовог вршњака постаје већа у његовим очима. И онда ће је још више уочавати.
Деца природно зазиру од непознатог и свега што изгледа другачије, јер им је тешко да сагледају свет из туђе перспективе. Како онда одрасли могу да помогну да и различитости које дете примети не испрати коментарима и поступцима који ненамерно повређују друге?
Сликовница као подршка развоју толеранције код деце
Било да смо у улози родитеља или васпитача, када желимо да научимо дете толеранцији сасвим је извесно да се суочавамо са нимало лаким задатком. Некада немамо јасан и конкретан увид у то да ли наше дете одбацује друге само зато што су различити. Такође, можемо да наслутимо (али и то није сигурно у којој мери) када је наше дете оно које је одбачено. Према речима психолошкиње Марине Виденовић родитељи пре примете нетолерантност друге деце, него своје.
За све родитеље (па и васпитаче) које немају из окружења позитивних искустава и примера како да деца усвоје толерантно понашање, у свим овим случајевима од велике помоћи могу да буду књиге.
Сликовнице Креативног центра Црвенци и Плавци, Зека песник, Кишни облак, Ствар, Ђура Ходалица и Зиг-Зага и Рода Бода управо пружају деци прилику да разумеју важне животне лекције. Како је то бити различит? Колико боли када те други одбацују због тога? Како је искрено пријатељство награда за разумевање различитости?
Снажне поруке које ове књиге носе нису корисне само деци, већ и одраслима којима недостаје прекопотребно зрнце толеранције да би помогли малишанима да граде блиске односе док расту.
Искуства из вртићке собе
О искуствима из вртићке собе и улози васпитача у развијању толеранције код деце у малом узрасту говорила је васпитачица Данијела Ранчић. Као средина у којој деца бораве, расту и уче, вртић је заправо врло битан и треба да развија код деце осећај прихватања различитости и толеранције. Васпитачи и те како могу да подстакну овај развој, и то кроз игре и свакодневне активности које стварају атмосферу једнакости и заједништва.
Важан део вебинара су свакако били и коментари васпитача учесника који неоспорно покрећу и нека нова питања, шире видике и указују на светлу будућност деце која расту у подражавајућој средини. Издвајамо неке од одговора на питање: Зашто деца треба да се уче толеранцији?
- Без толеранције, нема ни разумевања, ни стрпљења за друге.
- Да би израсли у квалитетне особе.
- Да би развили емпатију према деци а сутра и према људима.
- Толеранција=ненасилно понашање, поштовање других=здраво друштвено
- Толеранција је основ добре комуникације и среће
- Толеранција је основ за успешну будућност детета!
- Да би израсли у добре људе, учинили овај свет лепшим и лакшим… себи и другима!
- Без толеранције нема потпуно развијене резилијентности.
- Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости
Конкурс за предшколске установе „Различити, а једнаки“
У циљу подстицања и развијања толеранције код деце Креативни центар покренуо је конкурс за предшколске установе „Различити, а једнаки“. Тема конкурса је сликовница као подршка развоју толеранције код деце, а задатак учесника је да на основу садржаја сликовница смисле с децом разноврсне активности које ће жири оценити и наградити оне најкреативније.
Васпитачи треба да прочитају деци неку од сликовница наведених у тексту конкурса (Црвенци и Плавци, Зека песник, Кишни облак, Ствар, Ђура Ходалица и Зиг-Зага и Рода Бода), те да на основу прочитаног омисле с децом неку занимљиву ликовну, језичку или графомоторичку активност која за циљ има да приближи деци појам толеранције.
Један од јунака са којима ће се деца сусрети у овим причама је Чворак Ђура („Ђура Ходалица“), који представља сву ону децу која нешто, што сви други уче лако, не могу ма колико да се труде. Деца кроз причу уче како је то некоме за кога нема места ни у родитељском гнезду, а да за то није сам крив. Читаоцу су јасно дочарани сви проблеми различите деце, како им може прићи и подржати их.
У сликовници „Ствар“, Веља Веверица и његов пријатељ Ђорђе Сова пролазе дуги пут од страха од непознатог и одбацивања другачијег до тога да су богатији за још једног пријатеља. Деца уз помоћ ове књиге уче основе емпатије.
Књига „Зека песник“ охрабрује децу да сачувају интересовања и знатижељности за одређене теме, чак и онда када не наилазе на одобравање вршњака.
Сликовница „Црвенци и плавци“, која је побрала све симпатије у вртићу „Зека“ у Обреновцу, показује да свако друштво има нека своја правила којим се избегавају, искључују припадници одређене групе, а да за то не постоји ваљан разлог. Уз јунаке Билија Плавца и Црвенку Жанету деца ће научити да са само мало путовања и упознавања другачијих култура друштво може бити толерантније.
„Кишни облак“ представља књигу која у форми сликовнице, на оригиналан начин подсећа читаоце како је лепота у различитости. Иако се сваком детету понекад догоди да се осети одбачено, треба да цени своју једнинственост и да не одустаје.
Васпитачи и деца могу послати радове најкасније до 12. октобра 2022. године на мејл pr@kreativnicentar.rs
Учешће предшколских установа у конкурсу још један је од оних корака које као одрасли можемо предузети да научимо нашу децу да буду толерантнија и тиме допринесемо стварању бољег друштва, отворенијег за различитости.
Из Креативног центра најављују нове вебинаре, а неки од предлога васпитача су да то буду разговори на тему инклузије, агресивности и конфликата код деце, боље комуникације са родитељима, као и како како радити са даровитом децом.
С обзиром на интересовање педагога који раде са нашим најмлађима, можемо да наслутимо помаке и побољшања у понашању деце – али и одраслих – у годинама које следе.
