Размажена деца

2 јула, 2016

Психолози тврде да су за то криви искључиво родитељи и убрзан животни темпо који мајкама и очевима оставља мало слободног времена које проводе са својим малишанима
9063-Za-razmazenost-ima-leka
Одувек је било размажене деце, али истраживања показују да њихов број последњих година убрзано расте, па се свако треће дете понаша као “Лаза, материна маза”.
Психолози тврде да су за то криви искључиво родитељи и убрзан животни темпо који мајкама и очевима оставља мало слободног времена које проводе са својим малишанима.
Мисао “ако желите лепо васпитано дете потрошите на њега дупло мање пара и дупло више времена” то и доказује. Неки психолози чак тврде да је пораст броја размажене деце у ствари последица кампања о правима деце. Иако је њихов главни циљ био да се деца заштите, малишани су постали размаженији.
Наиме, деци се љубав и пажња надомешћују поклонима, играчкама, добијају све што пожеле, због чега постају непослушни. Родитељи осећају грижу савести што не проводе довољно времена са њима, па смо због тога често сведоци ситуација у којима деца “малтретирају” једног родитеља (најчешће оца који често није код куће), док им је мајка ауторитет, па се с њом понашају потпуно другачије.
Малишани врло лако осете где шта пролази, код кога је какав облик понашања прихватљив, па је због тога важно јасно поставити границе и научити дете које понашање је прихватљиво а које не.
Психолози тврде да су најразмаженија деца она према којој се родитељи понашају као да су бебе, иако су способни да многе задатке сами изврше. До треће године деца нису способна да контролишу емоције, да се сама забаве, испитују границе и у том узрасту није смак света ако шизе, хистеришу, вичу…
Међутим, када старије дете то ради и нисте у стању да контролишете његове реакције, реч је о размаженом детету. Такође, карактеристике оваквог понашања су и немогућност да се изрази задовољство због играчака, похвале, дружења… То практично значи да ће размажено дете увек хтети туђу играчку, кењкаће у контакту са другом децом, биће љуто и непријатељски расположено према њима, желеће да иде кући док се сви играју, неће хтети да се одвоји од родитеља.
Размажена деца имају честе изливе беса и то без обзира на прилику, не желе да сарађују, да скупљају своје ствари и што је најупечатљивији начин понашања – покушавају да контролишу родитеље. У пракси то значи да неће правити разлику између понашања са децом и одраслима, очекиваће да их сви слушају и да се покоравају њиховим жељама, а склони су и испадима на јавним местима, односно није им важно што вас срамоте пред свима. Психолози кажу да је сасвим нормално да млађа деца понекад имају испаде, односно да неприкладно реагују када су уморни или гладни.
Али, уколико је то свакодневна појава, то је знак да би требало да промените приступ и метод васпитања.
Децу је важно научити ко су ауторитети, они не смеју да буду газде у кући, да захтевају да им се испуне све жеље без обзира на околности. Родитељи не би смели да дозволе да буду у ситуацији да моле дете да нешто уради, да “падају” на његов плач или молбе, упозоравају стручњаци. Дете које је размажено игнорисаће “не” које чује од родитеља и ни после четврте године неће бити способно да се само игра, већ ће родитељи морати стално да га забављају.
Породица је уточиште у којем се дете припрема за самосталан живот, учи о међуљудским односима, о животу, о емоцијама, стиче искуства која ће обликовати његову личност.
Једини прави начин да ваша деца не буду размажена је да им не попуштате у свему, јер, поред својих права, треба да знају и за обавезе и одговорности. И не заборавите – размазити дете не значи мазити га, љубити и често му показивати љубав и нежност, већ му претерано помагати, учити га да се ослања искључиво на друге и спречавати га да на својим искуствима учи.
Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Размажена деца"

  1. Anđelka каже:

    Ooooi, i te kako sam svjedok prerazmažene djece,od 3-4 godine, pa do 30, jer sad i sa 30 se smatraju djecom. Ne rade, jedu “roditeljski” hljeb, ne rade ništa jer nisu naučeni; kupili im roditelji neke diplomice i oni se “bogovi koji zemljom hode” i čekaju da im posao sam zakuca na vrata.
    Histerisanje te male djece je nesnošljivo i po meni malo bolesno. Sad-ne mogu da razgraničim da li mu valjanje po pločicama samousluge, vrištanje i histerisanje kraj kioska sa igračkama ili na autobuskom stajalištu dozvole roditelji što mu/joj “ne mogu ništ” ili da bi sami roditelji došli u centar pažnje?!
    Kako sam posmatrala mlade mamice i tatice, dok se dijete valja po podu, putu…oni opušteno to posmatraju i osvrćući se smješkaju se prolaznicima.
    Nesvjesni smo još kolikoj društvenoj propasti to vidi.
    Kada ga od 3. godine nauče da sve ima i sve mu daju (a pritom mnogi roditelji nizuba nemaju, nose stare cipele i odjeću, ne mogu ni ljekaru otići), naravno da će i u vrtiću i školi i druženju sa drugom djecom, histerisanjem tražiti da mu se sve podredi…drugari, vaspitač, nastavnik, direktor, pa onda da mu se i auto za punoljetstvo kupi i diploma, pa poslije posao i onda…ćao roditelji. Hvala što ste napravili debila od mene.
    Ali…ne završava se sve na tome. Dok su živi roditelji, izdržavaju svoje maze…NEKA SU ŽIVI I ZDRAVI, a nekad se te maze okrenu i na roditelje. Tužno, ali istinito…

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама