Интересовање дечака за аутомобиле и друга превозна средства је, сматрам, безгранично, па тако и могућност да се игра претвори у учење. Вожња аутића по неравним површинама, по правим линијама, па у круг утиче позитивно на развој крупне моторике и координацију. Играти и учити се може када се на стазу ставе два аутића и погледа: које су боје, процени који је већи, дужи, има ауспух, куку, колико седишта има и слично. После „процењивања“ трка може да почне.
Паркинг је пун могућности за игру и учење: боја, бројева, класификацију превозних средстава, саобраћајних знакова… Како би игра задржала свој смисао потребно је пратити дете и као саиграч који не познаје правила игре питати нпр. где да паркирам зелени аутић, на ком броју је паркиран твој аутобус, да ли је на ову страну обавезан правац…
Упознавање деце са апстрактивним симболима може да почне веома рано. Деца већ са две године препознају марке аутомобила, саобраћајне знаке, марке производјача играчака, слаткиша. Подстицањем радозналости и повезивањем све богатијег искуства усмеравамо децу ка бржем развоју. На овај начин ће дете кроз игру усвајати нове појмове и бити мотивисамо да учи и повезује своје искуство. Гајење истраживачког духа и природне радозналости јесте основа за здрав однос према учењу, преко потребан у школским данима.
Извор: dragoslava.files.wordpress.com