„Pasovi laju“, „Mali zecovi spavaju“, „Otpokrio sam se (vruće je)“, „Ježovi bodu“… primeri su grešaka koje se javljaju tokom razvoja govora, a koje su zapravo proizvod uopštavanja/generalizacije koje svedoči o pravilnom mislenom razvoju.
Naime, tokom usvajanja govora, najpre se uče pravila koja se generalizuju, a tek kasnije odstupanja tj. izuzeci.
Npr. ukoliko se igramo s mačkom, sa zecom, zašto onda ne bismo mogli da se igramo i sa konjom?
Ili… ako imamo slonove, pacove, vukove, zašto ne bismo imali i zecove, ljudove, mišove?!
Deca u ranom detinjstvu svakako nisu upoznata sa glasovnim promenama, ne mogu da ih razumeju niti primene… Ali su „primorana“ da ih primenjuju u govoru.
Tako će, npr, budući da pojma nemaju o tome da su se stručnjaci koji se bave jezikom dosetili da izbace „a“ tamo gde će ono rogobatno zvučati te takvo A nazvali nepostojanim, klinci uredno umetati A po principu generalizacije i govoriti npr.
„NOKATI“ umesto nokti, „PASIĆ“ umesto psić… Nije li to pokazatelj njihove promućurnosti, pa njihove reči su sasvim logične??
Ili, šta klinci znaju o SIBILARIZACIJI kada – umesto OBLACI kažu „OBLAKI“? Pa, nije li u jednini oblak, a ne oblac?
Deca ranog uzrasta i deca kod kojih je jezički razvoj usporen prolaze kroz analogne faze pri čemu je neophodna podrška stručnjaka u ovom drugom slučaju kako bi se pravilno stimulisao govorni razvoj u svim njegovim aspektima, a roditelji informisali o karakteristikama razvojnih faza te – budući edukovani – nastavili da prate i pravilno stimulišu dete…
Setićemo se, ovom prilikom, primera u kojem iskustvo utiče na opažanje – Eskimi, npr. razlikuju, prema obliku pahulja, više od 100 vrsta snega – njihova percepcija je izmenjena u skladu sa učenjem koje je faktor opstanka u postojećim životnim uslovima…
Radost koju im nesumnjivo donosi ovako široko saznanje, prosečni evropski stanovnik nikada neće imati… nikada neće „videti“ tj. razlikovati toliko čudesnih oblika pahulja…
I načini na koje deca koriste „reči s greškom“ su različiti od deteta do deteta, ne koriste sva deca iste reči sa greškom jer je i primera za uopštavanje mnogo…
Budite zato poput Eskima, uživajte sa svojom decom otkrivajući staze i „stranputice“ u putevima njihovog razvoja, učite i vi – učeći ih…
Moja ćerka je govorila: „Tata se obradio.“ Tada sam se zapitala što li se kaže obrijao kada je sasvim logično – brda-obradio! ☺