“Извини душо, не могу те разумети док плачеш”, одличан је увод за оно што следи – недељу дана одвикавања од бесмисленог цмиздрења ради привлачења пажње или манипулације да би извукли оно што желе, а не могу добити.

Ипак, деца су упорна, а посебна група по упорности су двогодишњаци, иако манипулација плакањем није везана искључиво за тај узраст.
Откуд и зашто толико плакања без разлога?
Наравно, деца претпостављају да ће их плакање довести до онога што желе, јер су плакање повезали с мајчиним или очевим доласком. А ту ће проверену стратегију настављати користити у недоглед, јер су научили да родитељи реагују на њу.
Наводно се та фрустрирајућа навика може разбити и то помоћу идућих савета:
Останите мирни и понашајте се неутрално када крене плакање. Дете мора научити да нећете реаговати на “плачни” глас.
Дајте детету до знања како сте разумели да жели нешто од вас, али не можете схватити што због силног плакања. Затражите да вам појасни што жели, али на неки други начин – како бисте га лакше чули и схватили.
Подучите дете како да тражи ствари на различите начине и да се сваки пут другачије изрази као и шта очекујете од њега. На пример: “Молим те мама, желим још једну чашу млека”, исправан је начин како нешто тражи.
Смислите пригодну причу пре спавања – о малом дечаку који је често плакао и кога нико није разумео док није нашао начин како да нешто каже без плакања. Ако сте преуморни за причу, покушајте пронаћи сликовницу која ће одговарати тематици. Сваки пут када дете прибегне овом решењу, подсетите га на причу.
Будите чврсти и упорни, јер некад је тешко не удовољити им, само да их не морамо слушати.
Научите дете да има избор око тога како се изражава и које је понашање прихватљиво, а које није.
Извор: mojpedijatar.co.rs