Због утицаја телевизије српски малишани говоре овим НЕПОСТОЈЕЋИМ ЈЕЗИKОМ
Деца узраста до четири године у свом говору све чешће мешају српски и енглески, а главни кривац за то, сматрају стручњаци, јесте прекомерно гледање цртаних филмова на страном језику.
Родитељи који раде по цео дан све мање времена проводе са својом децом, те „у помоћ“ прискачу таблети, мобилни телефони, телевизори… Мноштво ТВ канала, време проведено испред екрана које у већини случајева није дозирано, а садржаји који деца гледају најчешће су – на енглеском језику.
– Деца много гледају стране канале. Нису стигли да створе базу матерњег језика, нису направили базу речи на српском, а већ су почели да усвајају стране речи. То је болест модерног доба – објашњава за „Блиц“ логопед др Наташа Д. Чабаркапа.
Иако научници саветују да деца млађа од две године не би требало да гледају телевизију, у пракси је ипак другачије.
– Неки родитељи то негирају, говорећи да су им деца научила пуно песмица на енглеском. Они се не слажу са тиме да ТВ успорава развој говора детета мислећи да, ако дете прати шта ради главни јунак цртаћа, да ће то детету помоћи да схвати пуно ствари које у животу нема прилике да разуме – прича Тања Луковац, дефектолог-логопед.
Резултат гледања програма на страном језику су деца која су, сасвим неприметно, осмислила свој српско-енглески језик. Ако бисмо таквој деци задали да, на пример, броје до десет, они би у том низу половину бројева рекли на српском, а остатак на енглеском, са немогућношћу да препознају да у нечему греше. Родитељи тада објашњавају да је ТВ укључен током целог дана, као и да телевизор користе у сврхе да „лакше нахране дете“.
– Ако се подсетимо норми говорно-језичког развоја за узраст од три године и видимо да би дете требало да има фонд од око 1.000 до 1.500 речи, развијену реченицу, потпуно разумљиву, као и више од две трећине изговорених гласова, схватимо да је то већ значајно кашњење. Тада је потребно укључити дете у логопедски третман за стимулацију говора – истиче логопед Тања Луковац.
Проблем настаје и јер већина родитеља не може да зна у раном периоду развоја свог детета, у првој години, па чак већина родитеља и у другој години живота детета, да ли то кашњење постоји и у ком степену је заступљено, тако да му свакако наносе већу штету него корист вишечасовним излагањем страном језику.
Др Чабаркапа објашњава да нека деца, иако немају развијену вербалну комуникацију, ипак разумеју речи попут „дођи, ево ти, ајде…“. С друге стране, постоје деца која немају чак ни тај „пасивни говор“ и то је, према речима овог логопеда, велики проблем.
– Последња фаза где родитељ треба да се забрине јесте 18. месец. Ако се до тада не појави ниједна реч, ако фазе гукања и брбљања касне, детету је потребан логопедски третман – каже др Чабаркапа.
Искључити све уређаје
Kада, нажалост, до проблема ипак дође и ваше дете проприча „српско-енглески“ језик, поред обавезне посете логопеду, постоје неке ствари којих се морате придржавати.
– Родитељ мора да искључи мобилни телефон, телевизор, таблет, рачунар… Такво дете мора искључиво слушати српски језик. Наравно, време је овде главни фактор јер, што касније дође на третман, све је тежа могућност усвајања нових речи – прича логопед Чабаркапа.
Андриана Јанковић
Извор: Блиц