Родитељ увек има најбољу намеру, само је питање колико штете из “најбоље намере” наноси деци!
Пођите од себе! Када нешто радите уместо вашег детета, запитајте се зашто то радите? Кажу ми родитељи: “ Мене никада није имао ко да заштити зато ћу ја моју децу од свега да заштитим”. Шта мислите, да ли је могуће децу заштитити од свега и сачувати? Да ли ће такво дете, сутра, умети да се снађе у животу или ће увек чекати неког да га/је заштити. Размислите, колико дајете деци шансу да погреше и да из тога нешто науче или одмах по првој грешци кажете: “ Склони се, ја ћу!” Какву поруку дајете детету: “Да је ваше дете неспособно, без вас!”. Какву ви корист имате од тога? Као у и партнерском односу, веза је иста: “Он/а без мене не би могао да живи”. То нам говори да је однос завистан. Двоје као једна целина, нема сепарације. Пуштајте децу да сами корачају, будите ту када праве прве грешке и кораке, бодрите их и будите поносни како одлазе и како се изграђују у зреле личности.
Када сам одлучила да одем у потпуно нову и непознату средину у односу на моје мало место, тати се баш није допала моја одлука! Веровао ми је, као и мама али се питао зашто сада желим да одем негде, где ме нико не познаје, где не знам људе, посао, окружење а овде је све тако “сигурно”. Па баш зато, желела сам да будем своја, да видим како ће на мене све то утицати. Желела сам да се развијам, да учим и поврх свега да упознам себе! На тај начин сам пронашла срећу у себи.
Шта мислите којој деци је лакше, оној што их родитељи пуштају или што их “стежу” и одлучују уместо њих?
Колико дајете слободе својој деци? Колико их пуштате да греше, бирају, одлучују?
Психолог Олгица Вученов