Драге дадиље и драги родитељи, пишем вам овај текст верујући да својим искуством могу да допринесем вашем квалитетнијем и пријатнијем односу. Чувањем деце више од 10 година у разним породицама научила сам много. „Бејбиситинг“ је једна од ретких (ако не и једина) област у којој сматрам да сам досегла свој максимум успешности који настављам да негујем редовном праксом.
Сећам се свог првог искуства, када још нисам напунила 18 година. То је било право ватрено крштење. Другарица из средње школе ме је питала да ли може да да мој број телефона рођаки којој је потребна помоћ око чувања детета. Рече ми да се сећа да сам једном рекла да волим децу, а они су ту у мом комшилуку, девојчица има годину и по дана и мисли да бисмо се лепо слагале. И прихватила сам то као вероватно највећи изазов у дотадашњем животу.
Те ноћи нисам спавала. Схватила сам да ми се сво претходно искуство своди на игру са децом коју доведу породични пријатељи и на повремено чување својих кумица које у том тренутку имају више од 6 година. Причају, самостално једу, облаче се, спремају за спавање, имамо успостављен однос поверења, волимо се. Да ли дете од годину и по дана користи пелене? Како се оне мењају? Колико често? Треба ли да је купам приликом мењања пелене? Мажем нешто? Шта ако се повреди? Почне неутешно да плаче? Разболи се док је са мном? Прогута нешто што не би смела? Мали милион питања и брига. Умирила сам се мишљу да ћемо се прво видети, њена мајка ће ме упознати са њеним интересовањима, навикама и карактером. Видећемо да ли се уклапамо па ћемо одлучити.
Сутрадан сам отишла код њих у договорено време, а мајка се спремала да напусти стан. Иде на посао, каже доћи ће М. предвече. “Она некада крене да плаче ако јој није по вољи или ако је много уморна, и то уме је доведе до повраћања. Много се узруја, али игнориши то. Обриши само под после да киселина не нагризе паркет, имаш овде циф или ово средство за дрво, крпе су ти испод умиваоника”. И оде мајка.
Остала сам престрављена са тим преслатким бићем. Нисам знала ни шта ни како са њом. Гледала ме је крупним очима пуним неповерљивости. Сва срећа, прошле смо без повраћања, убрзо се умирила и заспала. Временом смо изградиле однос поверења и откриле које активности нам највише пријају.
Са једнаком пажњом сам посматрала њен развој као и себе у улози дадиље. Пролазило је време и догађали су се помаци који су нас обе чиниле поноснима и даље учвршћивале наш однос. Пузање је замењено корачићима, пелене ношом, ноша wц шољом, каше храном, омиљене играчке луна парком, плач вербалним изражавањем, испадали су зубићи, расли нови, имале смо прво лакирање ноктију, бојиле лице, правиле прве честитке…
Љубав према деци је неопходан предуслов за рад са децом, али она није довољна. Мислим да је за квалитетну дадиљу неопходно да непрестано преиспитује своје поступке, да гради отворен однос са родитељима деце од првог дана, да познаје основе развоја деце, да гради равноправан однос са децом, да буде доследна својим принципима у васпитању, ДА ЛИЧНА НЕЗАДОВОЉСТВА НЕ УНОСИ У ОДНОС СА ДЕЦОМ и родитељима, да пажљиво сагледа контекст у коме деца одрастају и да му се максимално прилагоде, да буду спремне на промене које дечије одрастање доноси у дневним рутинама, да пажљиво ослушкује сваки импулс који деца шаљу, да ни не почиње да се бави тиме због новца и да оног тренутка када осети да је то постао примарни мотив преиспита занимање и размотри опцију промене породице или посла. Све остало што се тиче конкретних активности, песмица, игрица, прича, књига, цртаних филмова – доћи ће. Ако не знате, научићете. Исто је и са коришћењем топломера, прављењем оброка, купањем, пресвлачењем, изласцима у шетњу. Не заборавите да и ви учите од деце док она уче од вас. Водите рачуна да приликом упознавања са породицом, приликом договора кажете јасно шта од вас могу да очекују, а шта не могу. Неким дадиљама је у реду да се поред бриге о деци обавежу на припрему оброка, прање веша и судова, усисавање, вожњу деце, извођење у парк/играоницу/позориште…
Деца уз вас, без обзира на узраст, често уче пристојност, честитост, поштење, искреност, хумор, стил изражавања, уредност, хигијенске навике, однос према блискости, а касније (али не много касније) можете остварити и значајан утицај на њихове ставове, уверења, предрасуде… Ако мене питате, то је велика привилегија, али још већа ОДГОВОРНОСТ. Мислим да је у том смислу најважније да сте на сличним таласним дужинама са њиховим родитељима, као и да не злоупотребљавате свој положај, никада и ни по коју цену.
Зависно од тога колико сте посвећени, марљиви, одговорни, добронамерни, вредни и блиски са децом, родитељи ће вас више или мање ценити. Родитељима је најважније да вас деца прихвате и да ви прихватите децу, али им је поред тога важно и да сте поуздана особа, да не касните, да на вас могу да се ослоне, да не износите њихов прљав веш (који сви имамо, да се не лажемо) изван њихових врата, да уважавате дечија права, да сте толерантни, да не отаљавате време које проводите са децом. Разуме се да ће доћи неки тежак дан или период, осећаћете се слабо, бићете раздражљиви или нећете просто имати снаге да изнесети дечију енергичност. У том случају предлажем да отворено то поделите са родитељима и заједно нађете решење. Можда можете да одгледате са децом неки дугометражни цртани филм или да их одведете децу у оближњу играоницу где ће се аниматори и друга деца играти са њима док ћете ви моћи да прочитате неку страницу књиге или у тишини попијете кафу, две. Ако то постане често стање, можда сте презасићени.
Има разних родитеља и различитих очекивања од дадиље. Недавно сам прихватила ангажман у породици која ми је понудила значајно мању цену сатнице од оне за коју иначе радим. Прихватила сам јер ме је дете освојило одмах са врата, а и они су ми деловали занимљиво. Од почетног договора да радим 8 сати дневно, убрзо смо стигли до 10-11х дневно, па смо додали и радне суботе, па се провлачила и по која радна недеља. Иако смо се договорили да водим искључиво бригу о беби и уредности његовог простора за игру, убрзо су захтеви кренули да се проширују. Прво у виду молби, а касније и наредбодавно. Час посла сам постала дадиља и спремачица. Поред бриге о беби, брисала сам прашину, усисавала, прала и расклањала судове, прала, простирала и раскрчивала веш, одлазила у набавку, постављала и раскрчивала сто, чистила подове… У мање од два месеца се пријатност приликом доласка у ту породицу претворила у чисту мучнину. Упознала сам њихову претходну дадиљу која је била изразито задовољна код њих и схватила да сам се само лоше поставила. На сваку молбу сам са осмехом одговарала “наравно, опуштено”, а када су се молбе претвориле у захтеве уштекала сам осмех и невољно наставила да пристајем на све. На крају сам им рекла да ипак себе поштујем више него што они то чине, да не могу више да испуњавам њихова очекивања јер осећам како ми понестаје достојанства у сопственим очима.
Данас чувам децу у четири породице. Од тога сам са две породице ушла у девети месец сарадње и дружења. Код једних сам уторком и четвртком после подне. Код других понедељком, средом и петком после подне. Код трећих сам викендом. Код четвртих радним данима пре подне. Не користимо ТВ, таблете и телефоне. Волим да кажем да “имам” седморо деце, од којих не бих умела да издвојим најбоље и најомиљеније. Феноменални су. Моји послодавци су моји пријатељи. Узраст деце је од 6 месеци (њу пратим од рођења) до 5 година. Са посла се враћам срећна и након 10+ сати рада. Некада немам снаге ни да се окупам, ни да разменим утиске о дану када се вратим, али имам увек пуно срце. У најтежим данима имам успомене и планове који ме подсећају колико сам срећна и привилегована особа.
Има родитеља који више плаћају и више цене своје дадиље. Неће вам допустити да чистите и спремате, поштоваће све договоре, излазиће вам у сусрет сваки пут, неће вас никада понизити јер вас никада неће ни погледати са висине. Цениће оно што чините са њиховом децом и цениће вас. Има родитеља који ће вас платити више, али ће вам то дебело наплатити својим опхођењем према вама. То да вас они плаћају знаће и њихова деца па ће вас, ако им нешто не допустите да ураде, подсетити да сте плаћени од њихових родитеља. Има родитеља који ће вас платити испод ваше цене, али ће бити Људи који ће учинити да се у њиховој породици осећате као међу својим најближима, који ће налазити све могуће начине да надоместе немогућност веће исплате. Има родитеља који ће вас платити мање, а очекивати више. И више, и више. Неће бити довољно ништа што учините и систематично ће вас убијати у појам.
Има дадиља које ће вам чувати децу малтене за џ, ако процене да сте добри и фер људи који цене њихов рад без обзира на цену тог рада. Биће посвећене вашој деци и волеће их неизмерно. Да, љубав дадиље према вашем детету/деци не може се измерити – верујте ми. Има дадиља која ће прорачунато пружати услуге сходно износу новца којим сте спремни да платите. Рећи ће вам да за толико толико могу да раде то и то. Има дадиља које ће свој рад скупо наплатити, али ће се за тај новац посветити мање од оних које раде за дупло мање. Сматраће да је понижавајуће да раде за мање тако одговоран посао, али ће им бити потпуно океј да деци укључе тв и дају телефон. Има дадиља које ће свој рад наплаћивати скупо позивајући се на искуство и способност да време које проводе са децом буде испуњено квалитетним васпитно-образовним садржајима, бити флексибилне, поуздане и неће им бити тешко да обаве и оно што се од њих не тражи.
Препорука не гарантује успех. Ништа не гарантује успех. Ако желите да будете дадиља, ако заиста то желите, трудите се да деци будете ослонац, узор, друг, подршка у одрастању, пријатељ и суперхерој. А вама родитељи, ако је потребна дадиља, тражите богињу, а не робињу!
Аутор: Ана Барбара Ковачевић, дипломирани педагог и дадиља са дугогодишњим искуством