Када су у четвртак студенти из Београда кренули пешке за Нови Сад, многи грађани су дошли да их испрате, да им пруже подршку и покажу им колико у њих верују.
Једна посебна група људи која није пропустила да им махне и пожели срећу била је међу онима који у њих полажу велике наде.
То су родитељи деце са сметњама у развоју.
Наиме, самоорганизована група родитеља деце са сметњама у развоју, из Београда, у четвртак је испратила студенте на дуг и напоран пут.
„За нас, као родитеље деце са сметњама у развоју и за нашу децу, годинама уназад све стоји! Не желимо у овом тренутку да истичемо наше проблеме. Али, због осећаја неправде и неодговорности у раду многих државних институција с којима се нажалост већ предуго сусрећемо у нашем свакодневном животу, желимо да пружимо нашу пуну подршку студентима, у њиховој борби за боље сутра.“ – каже мама Тамара Марковић.
Она каже да је група родитеља деце са сметњама у развоју одлучила да подржи студенте јер, како кажу, нешто мора да се мења.
„Верујемо да је студентска борба уједно и борба за нашу децу, јер они траже да институције почну да раде свој посао, да се цео систем мења, а када се то буде десило биће боље и нашој деци. Институције ће тад радити и за њих.“ – казала је Тамара.
Говорећи о проблемима с којима се сусрећу родитељи деце са сметњама у развоју, она каже да њих има много, али да држава тим поводом ништа није чинила.
„Ми смо за њих невидљиви. Прво што нам треба је закон родитељ-неговатељ јер велики је број родитеља који не могу да ради зато што брину о деци која нису самостална, већ им треба надзор 24 сата. Ми се због тога боримо да они добију плату, да им иде радни стаж. Друго, изузетно је тешко добити персоналног асистента за дете са сметњама у развоју. Такође, треба нам и већи број дневних боравака, како не би више постојале листе чекања“ – објашњава Тамара.
Она каже и да је једна од највећих брига коју има сваки родитељ детета са сметњама и та шта ће с њиховом децом бити кад њих, родитеља, више не буде.
„Одрасле особе са сметњама су невидљиве. Оне за систем не постоје.“, наглашава ова мама додајући да списку проблема ту није крај. Недовољан број терапеута, логопеда, дефектолога у домовима здравља разлог је због ког су родитељи принуђени да све те услуге плаћају, упркос томе што имају здравствено осигурање.
Тамара каже и да је осећај када су у четвртак видели и испратили студенте био невероватан.
„Та енергија, та љубав која се ширила, сликање са студентима, загрљаји с њима, то је нешто фантастично. Видели смо да су и они нама пружили подршку за нашу борбу.“ – закључује мама Тамара.