Vrednost
Juče sam odvezao auto da ga operem u samouslužnoj autopraoni u ulici Petra Šeguljeva. Dok sam izlazio iz automobila, prišao mi je potpuno nepoznati čovek, koji je verovatno vlasnik i rekao mi da ljudi koji se bave takvim aktivizmom i promovišu naš grad ne treba da plaćaju.
Slično kao kada su nam stizale tegle sa džemom koje su umesto limenog poklopca imale celofan i gumicu. Bake koje su donosile zimnicu iz svog špajza punog srca i sa suzama u očima. Kada su se đaci osnovnih škola odricali svojih užina da bi učestvovali u našim humanitarnim akcijama, i desetine sličnih primera.
To se zove narod, i vrednost toga je neuporedivo veća od bilo čega drugog. Kada vas prizna narod u mestu u kojem ste rođeni, i u isto vreme komentarišu, tzv. biznismeni da li ste javno pohvalili nekog ko je donirao kutiju ili dve kutije keksa, znate da ste na dobrom putu…
Ono što mnogi ne mogu da shvate jeste da roditelji dece sa teškoćama najčešće nemaju pojam materijalnog. Ne možete ih kupiti hiljadama evra ponuđenih donacija uz određene uslove, možete jedino svojim postupcima steći njihovo poštovanje, ukoliko prepoznaju da ste iskreni u podršci deci.
Među nama se nalazi i jedna majka koja je vaspitačica, ima sina sa cerebralnom paralizom. Sa suprugom živi u iznajmljenom stanu, terapije za dete su veoma skupe. Nikada, ali nikada se nije požalila da joj je teško, ili da nešto nema. Prošle godine je išla na Aljasku tri meseca i radila duple smene u hladnjačama za preradu ribe. Tako je zaradila za sve potrebe svog deteta. Dok većina roditelja javno apeluje za pomoć, za uplatu putem sms poruka, ova majka, koju zovem sestro, zavrne rukave pa pravo na kraj sveta da 16 sati dnevno radi na -20 u najtežim uslovima. A kada god je neka humanitarna akcija, evo nje da donese pune kese. Poznajem stotine roditelja dece sa teškoćama u Srbiji, i nijedan sličan primer.
To je naša mala družina. Nikakvi rekordi niti javna dokazivanja nam nisu stvar prestiža, a jedini pravi uspeh je kada nekom detetu bude bolje, kada napreduje, kada izvučete dečije osmehe. To je naša borba. I uopšte nije važno kako se zovemo i odakle smo, važan je sistem vrednosti koji negujemo.
Autor Boris Bijelović