Roditelji i nastavnici su podeljeni kada je reč o onlajn nastavi. A kako ona utiče na decu?

27 jula, 2020

Roditelje već „boli glava“ od mogućnosti da deca od prvog septembra nastave školu ispred televizora i kompjutera, a ne u učionicama. Ministarstvo prosvete sprema nekoliko opcija ali neizvesnost oko odluke o polasku u školu potrajaće još neko vreme. Ona će zavisiti od epidemiološke situacije.

Foto: Canva

„Škole će u ovoj godini sigurno u jednom trenutku otvoriti vrata za svoje đake“, saglasni su gosti emisije Svet sa Sputnjikom psihološkinja Branka Tišma i veroučitelj Vuk Jovanović.

Prošle školske godine, brzo su i dobro reagovali prosvetni radnici, deca su uspela da završe razred s kakvim takvim znanjem ali vidno je nedostajala socijalizacija i na odmorima i u učionici, kako i motivacija i vršnjačko učenje.

„Razvoj uvek ide napred, to znači da moramo učiti neke nove stvari. Kakva god da odluka bude pred polazak u školu, nikada više nećemo imati onu slobodu u ponašanju i međusobnom kontaktu. Isto tako, moraćemo da naučimo i druge oblike komunikacije koji nisu direktan susret i dece međusobno i njihovih nastavnika i nastavnika i roditelja“, ukazuje Tišma.

Prethodna školska godina završila se u vanrednim okolnostima, posebno je bila važna malim i velikim maturantima. S druge strane, za mnoge su ove godine izostale ekskurzije i zajedničke fotografije ali ono što je mnogo više nedostajalo, jeste kontakt.

„Deca u sebi postepeno grade vrednosni sistem uz ličnost predavača, bibliotekara, tetkice, sve to kao i kuća i komšiluk gradi ličnost ali u daljinskoj nastavi toga nije bilo“, skreće pažnju Jovanović.

On naglašava da je veoma nezgodna situacija kada je čovek u opštenju s drugim ljudima uskraćen za jednu dimenziju a to nam se desilo.

Distanciranje utiče na fiziologiju, psihologiju, sociologiju. Nadam se da ćemo imati dosta snage i mudrosti da se prilagodimo ali da pazimo da nam ne atrofiraju one socijalne veštine koje smo imali a koje se tiču prostora, dodira“, kaže Jovanović.

Fizički kontakt je nezamenljiv, dodaje i Tišma ali ističe da se toplina može preneti i očima.

„Nismo učeni da ne obraćamo pažnju na onoga s kojim se susrećemo“, kaže Tišma uz napomenu da se socijalni odnos ne ukida već da se se menja.

Period iza nas nije lak ni za decu ni za nastavnike ni za roditelje. Stečeno znanje i propusti u radu tek će se analizirati. Inicijalni testovi koji se spremaju za jesen, svakako ne bi trebalo da ulivaju strah đacima, oni su tu da bi se videlo kako dalje.

Najvažnije je sačuvati zdravlje

„Bitno je da u novim okolnostima, kakve god da budu, nađemo nove modele ponašanja koji će biti korisni svima nama. Uputstava nema, svi smo u fazi otkrivanja, tražimo nove oblike komunikacije i timskog rada. Ulazimo u neizvesnost, a cilj je da pružimo deci najbolje što možemo. Nekad su konkretna znanja, nekad su iskustva, a često je to zajedničko građenje“, rekla je Tišma.

Bespogovorno je da je najvažnije sačuvati zdravlje dece i ne izlagati ih riziku zaraze.

Međutim, iskustvo drugog polugodišta provedeno pred televizorom mnogim roditeljima ulilo je strah da bi nešto slično moglo da se dogodi u septembru. Ima vremena, da ne bude tako, ali i ako bude, privremeno je.

Izvor: Sputnjik

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama