Вирусно обољење – херпангина, релативно је честа болест у дечјем узрасту у летњем периоду, а често остаје непрепозната или „проглашена“ за неку другу болест.
Ово обољење изазивају бројни сојеви коксаки вируса групе А, а ређе и коксаки Б вируси, као и еховируси и ентеровируси.
Докторка Светлана Ваљаревић из Служба ОРЛ са максилофацијалном хирургијом Kлиничко-болничког центра „Земун“ каже да се болест најчешће јавља од августа до октобра. Преноси се прљавим рукама (феко-орални пут), или директно капљичним путем.
– Болест почиње малаксалошћу детета, које губи апетит. Температура је изразито повишена, чак и изнад 39 Целзијусових степени. Јавља се јак бол у ждрелу, а дете одбија и течност и храну. Висока температура траје два до три дана, а и кад престане дете је веома раздражљиво, плаче, буди се из сна, носић цури. Због отежаног гутања, пљувачка цури низ уснице, па то родитељи често тумаче као последицу раста зубића. Некада дете и повраћа – објашњава докторка Ваљаревић.
Дијагноза херпангине поставља се након прегледа ждрела. На непцу, крајницима и слузокожи образа постоје „ранице“, односно улцерозне промене, бело-сиве боје, оивичене црвеним рубом, пречника до 5 мм. Најчешће их има мање од 10, некад само две, па је пажљив преглед неопходан.
Те промене су веома болне. Остала слузокожа не изгледа промењено ни упаљено.
Kод ове болести, каже др Ваљаревић, крвна слика је неспецифична, најчешће је укупан број леукоцита у границама референтних вредности, уз повишен број лимфоцита, што указује на вирусну инфекцију. Ц-реактивни протеин је повишен и у првих 48 до 72 сата најчешће има вредност од 30 до 40, а потом опада. Брис носа и грла су уредни.
МОЖЕ И ДА СЕ ПОНОВИ
Болест пролази за седам до 10 дана, без последица. Веома ретко инфекције изазване ентеровирусом 71 могу да доведу и до инфекција нервног система. Имунитет који се стекне је трајан, али пошто тридесетак сојева вируса може да изазове херпангину, јасно је да је могуће имати је неколико пута у животу.
– У лечењу херпангине важни су стрпљење и одговарајућа терапија бола – каже др Ваљаревић. – Детету је неопходно дати лекове против температуре и болова (парацетамол или бруфен сируп), јер су промене у ждрелу изразито болне. Могу се дати и гелови са анестетиком који се користе код ницања зубића. Уколико су промене на слузници образа или унутрашње стране усана, намажите детету директно гел на њих. У лечењу херпангине антибиотици немају улогу, јер се ради о вирусном обољењу.
Избегавајте да детету нудите воће и воћне сокове јер њихова киселост провоцира бол. Дете ће најрадије пити хладно млеко, појести сладолед, охлађен гриз или пудинг. Водите рачуна да дете не дехидрира, нудите му течност што чешће у току дана. Уколико дете плаче без сузица, нема уобичајен број мокрих пелена, урин је таман, а слузокожа уста је сува, јавите се лекару јер се ради о дехидратацији, па је некада неопходно лечење у болничким условима због надокнаде течности.
И. Kовачић
Извор: Новости
Izrazito koristan tekst.
Odlicno objasnjeno i jasno!!!
Moje dete je upravo ovo imalo! Sve je proslo samo od sebe, drago mi je sto nije morala da pije antibiotike.