Ukoliko dete koje dnevno provede nekoliko sati gledajući TV, uz kompjuter i video-igrice, nema druge aktivnosti kao što su trčanje, skakanje, provlačenje, boravak u prirodi… gotovo sigurno ulazi u rizik pojave nekog od razvojnih poremećaja.
Po novim istraživanjima, poremećaji u učenju, koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju zaboravljene igre – kao što su skakanje, rotacija, a kasnije klikeri, lastiš, žmurke, itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje sinapsi, a živimo u vremenu kada su deca najvećim delom statična, ispred televizora i kompjutera.
Mnogi roditelji, ne znajući, dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti onemogućavaju pravilan razvoj svoje dece. Preterano gledanje televizije, igranje video igrica, nedostatak grafomotoričkih aktivnosti, fizička neaktivnost – oštećuju i smanjuju razvoj pojedinih bioloških potencijala. Činjenica je da je ovaj period, koji predstavlja osnovu od koje će zavisiti budući razvoj intelektualnih sposobnosti svakog deteta, još uvek slabo istraženo područje. Roditelji nehotice rade pogrešne stvari, ne znajući kako da na optimalan način stimulišu dečji razvoj. Često sam imao priliku da slušam roditelje koji su, u želji da zaštite dete, branili skakanje po krevetu, okretanje u krug, kupovali patike sa «čičkom» da se dete ne opterećuje vezivanjem pertli – i tako sprečavali neke izuzetno korisne aktivnosti.
Visoka inteligencija je samo jedan od preduslova da bi neko spadao u grupu darovitih. Potrebno je da ima još nekoliko značajnih karakteristika, kao što su:
– rano korišćenje širokog rečnika
– spretnost u jeziku, korišćenje fraza i celih rečenica u vrlo ranim godinama
– opšta zapažanja
– interes prema knjigama, kasnije prema atlasima i enciklopedijama
– rani interes za datume i časovnik
– sposobnost koncentracije
– rano otkrivanje uzroka i posledica (što ih čini emotivno osetljivijim)
Dr Ranko Rajović, NTC učenje