Pomislite samo, nakon što ste ispunili kuću različitim “pametnim” igračkama, koliko dugo se vaše dete stvarno igra sa svakom od njih pre nego što je ostavi i pređe na drugu? Koliko puta vam dete kaže da mu je dosadno?
Najprodavanije igračke su one koje prave neku vrstu buke (muzika, zvukovi, glasovi) i zahtevaju veoma malo kognitivne ili kreativne igre. Stručnjaci kažu da uz ovakve vrste igračaka deca, umesto da uče i otkrivaju više kao što bi to njihovi roditelji želeli, u stvari zaboravljaju osnovnu svrhu detinjstva – igru.
A kako ste se vi igrali? Najverovatnije ste puno vremena provodili napolju ili bili ograničeni na nekoliko igračaka u sobi koje su vas terale da se oslonite na sopstvenu maštu kako bi vam prošlo vreme. Na ovaj način vi ste, u stvari, provodili vreme u pravoj igri.
Šta je “prava igra”?
Za razumevanje pojma igre najbolje je početi od jednostavne činjenice da igru dete ne treba da uči. Isto tako je važno znati da ne postoji određeni način igranja, najbolji je onaj prirodan. Igra nastaje spontano i detetu je potrebno veoma malo “rekvizita” da bi se zaigralo. Međutim, deca su danas preplavljena šarenilom, bukom, likovima iz svakakvih crtaća i tolikim igračkama da više ne znaju kako da se igraju sama, da se zabave i oboje njihov svet maštom.
Igra označava aktivnost. Ona deci omogućava da shvate svet koji ih okružuje, da rešavaju konflikte, vežbaju govor i postanu snalažljiva ljudska bića. Različite studije su pokazale da su današnja deca, čak i ona koja se smatraju nadarenom, mnogo manje koriste svoju maštu i teže kanališu svoju energiju. Zašto? Stručnjaci kažu previše igračaka i nedostatak pojedinih aktivnosti kao što su skakanje, rotacija, a kasnije klikeri, lastiš, žmurke, itd. nedostatak tzv. zaboravljneih igara.
Prihvatite izazov:
Uklonite sve glasne, dosadne i suvišne igračke iz sobe vašeg deteta. Ostavite kockice, bojice, papir i druge igračke koje zahtevaju od njih da budu maštoviti. Ili jednostavno mu dajte plastičan pribor i plastične tanjitre iz kuhinje. Kada su prepuštena sama sebi deca ulaze u svoj svet pretvaranja koji ih zabavlja satima (bez televizije) i uključuju se u pravu aktivnost – igru.
Ubrzo ćete videti da što se više budu angažovali na ovaj način to će im manje biti dosadno. Oduprite se vašoj želji da budete savršen roditelj kupovinom “svega” i dozvolite detetu da se igra onako kako želi, bez sputavanja vašim očekivanjima, i ono će razviti sampouzdanje i snalažljivost koji će u suprotnom nedostajati.