Чак 70 одсто деце и 82 одсто родитеља најмање три сата дневно проводи на телефонима, рачунарима и другим дигиталним уређајима, док чак 11 одсто малишана свој први геџет добија и пре пете године, показало је истраживање међународне компаније „Касперски“, а пренео дневни лист Курир.
Прочитајте и: Како екрани претварају децу у психотичне зависнике
Истраживање је указало и на директну повезаност између времена које родитељи и деца проводе на уређајима. Примера ради, у 80 одсто случајева уколико родитељи проведе мање од два сата дневно на уређајима, то раде и њихова деца, док, с друге стране, уколико одрасли користе своје геџете више од два сата дневно, вероватно је да ће и деца чинити исто, уз изузетак од само 19 одсто случајева.
![](https://zelenaucionica.com/wp-content/uploads/2021/12/decak-telefon.png)
Ова студија је показала да чак 65 одсто родитеља користи своје дигиталне уређаје током оброка, што за последицу има да њихова деца проводе додатних 39 минута дневно на сопственом уређају.
– Данашња деца, да би нешто јела, морају да гледају у неки уређај, што раније није постојало. То се често дешава јер је и родитељима тако лакше – дају детету телефон да би могли нешто друго да раде – гледају серију, завршавају неке послове или се сами током ручка дописују с другима. Генерално, дошло је до отуђење породице. Они не само током ручка, већ и после, док седе и одмарају се, уместо да међусобно причају, куцкају поруке и комуницирају с другима – наводи педијатар Саша Милићевић и додаје да родитељи, чак и приликом прегледа код лекара, детету тутну телефон да се смири, јер другачије не може.
Дечји психолог Бранка Тишма каже за Курир да деца и родитељи у Србији имају све мање заједничких оброка – радним данима најчешће само вечеру.
– То је постало узимање хране, а не оброк, стога је врло важно да барем викендом сви седну заједно за сто и да се не баве ничим другим осим ручком и садржајем који повезује породицу – каже Тишма, која као посебан проблем види и то што деца телефоне често користе пред спавање, чиме одлажу одлазак у кревет и супротно потребама организма терају се да буду будни.
– Три сата дневно на уређајима је много, а последице су умањени социјални односи деце и са својим вршњацима и са старијим особама. Деца неке капацитете неће развити у узрасту у ком би то требало, као што су саосећање, дељење, поштовање другог, јер она и немају тог другог – већ уређај – каже она и додаје да није довољно да родитељи само оставе своје уређаје већ је, како каже, потребно и да осмисле шта ће радити заједно с децом.
Последице по малишане – гојазни, имају криву кичму и слабији вид
Др Саша Милићевић каже да су крива кичма, слабији вид и гојазност код деце само неке од последица које се јављају због тога што превише времена проводе испред уређаја.
– Нека истраживања показују да данашња деца касније проговоре, док је, с друге стране, код старије деце промењен начин комуникације, па уместо проширене реченице користе кратке изразе, као да су за рачунаром – каже он и додаје да уређаји сами по себи могу бити и корисни, али да је деци потребно, између осталог, више физичке активности, те да уместо виртуелног фудбала мало изађу напоље и играју прави.
Неки од резултата до којих се дошло овим истраживањем:
– 70 одсто деце дневно проведе најмање три сата на уређајима
– 65 одсто родитеља користи уређаје током оброка
– 72 одсто родитеља шаље поруке током разговора с дететом
– 61 одсто родитеља не мисли да су увек добар узор својој деци када су у питању дигиталне навике
– 55 одсто родитеља редовно разговара с децом о здравим дигиталним навикама
– 48 одсто родитеља користи апликације за родитељски надзор
– 45 одсто родитеља проверава дигиталну историју (садржај који су деца посећивала) своје деце
Извор: Курир
Напишите одговор