Чак 70 одсто деце и 82 одсто родитеља најмање три сата дневно проводи на телефонима, рачунарима и другим дигиталним уређајима, док чак 11 одсто малишана свој први геџет добија и пре пете године, показало је истраживање међународне компаније „Касперски“, а пренео дневни лист Курир.
Прочитајте и: Како екрани претварају децу у психотичне зависнике
Истраживање је указало и на директну повезаност између времена које родитељи и деца проводе на уређајима. Примера ради, у 80 одсто случајева уколико родитељи проведе мање од два сата дневно на уређајима, то раде и њихова деца, док, с друге стране, уколико одрасли користе своје геџете више од два сата дневно, вероватно је да ће и деца чинити исто, уз изузетак од само 19 одсто случајева.
Ова студија је показала да чак 65 одсто родитеља користи своје дигиталне уређаје током оброка, што за последицу има да њихова деца проводе додатних 39 минута дневно на сопственом уређају.
– Данашња деца, да би нешто јела, морају да гледају у неки уређај, што раније није постојало. То се често дешава јер је и родитељима тако лакше – дају детету телефон да би могли нешто друго да раде – гледају серију, завршавају неке послове или се сами током ручка дописују с другима. Генерално, дошло је до отуђење породице. Они не само током ручка, већ и после, док седе и одмарају се, уместо да међусобно причају, куцкају поруке и комуницирају с другима – наводи педијатар Саша Милићевић и додаје да родитељи, чак и приликом прегледа код лекара, детету тутну телефон да се смири, јер другачије не може.
Дечји психолог Бранка Тишма каже за Курир да деца и родитељи у Србији имају све мање заједничких оброка – радним данима најчешће само вечеру.
– То је постало узимање хране, а не оброк, стога је врло важно да барем викендом сви седну заједно за сто и да се не баве ничим другим осим ручком и садржајем који повезује породицу – каже Тишма, која као посебан проблем види и то што деца телефоне често користе пред спавање, чиме одлажу одлазак у кревет и супротно потребама организма терају се да буду будни.
– Три сата дневно на уређајима је много, а последице су умањени социјални односи деце и са својим вршњацима и са старијим особама. Деца неке капацитете неће развити у узрасту у ком би то требало, као што су саосећање, дељење, поштовање другог, јер она и немају тог другог – већ уређај – каже она и додаје да није довољно да родитељи само оставе своје уређаје већ је, како каже, потребно и да осмисле шта ће радити заједно с децом.
Последице по малишане – гојазни, имају криву кичму и слабији вид
Др Саша Милићевић каже да су крива кичма, слабији вид и гојазност код деце само неке од последица које се јављају због тога што превише времена проводе испред уређаја.
– Нека истраживања показују да данашња деца касније проговоре, док је, с друге стране, код старије деце промењен начин комуникације, па уместо проширене реченице користе кратке изразе, као да су за рачунаром – каже он и додаје да уређаји сами по себи могу бити и корисни, али да је деци потребно, између осталог, више физичке активности, те да уместо виртуелног фудбала мало изађу напоље и играју прави.
Неки од резултата до којих се дошло овим истраживањем:
– 70 одсто деце дневно проведе најмање три сата на уређајима
– 65 одсто родитеља користи уређаје током оброка
– 72 одсто родитеља шаље поруке током разговора с дететом
– 61 одсто родитеља не мисли да су увек добар узор својој деци када су у питању дигиталне навике
– 55 одсто родитеља редовно разговара с децом о здравим дигиталним навикама
– 48 одсто родитеља користи апликације за родитељски надзор
– 45 одсто родитеља проверава дигиталну историју (садржај који су деца посећивала) своје деце
Извор: Курир