Juče je u medijima objavljena vest da je Savet roditelja Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu poslao pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem izražavaju zabrinutost „šokantnim informacijama“ o namerama države, a koje u potpunoj suprotnosti sa dogovorom koji su sa njim postigli u maju 2023. godine.
Roditelji iz Saveta se, naime, ne slažu sa odlukom države da Memorijalni centar dobije veliki prostor te da se time znatno smanji površina škole, tj. onog njenog dela u kom bi se odvijala nastava.
“Dogovorili smo se da se centar ograniči na kabinet za istoriju i eventualno deo hodnika tj. ulaznog hola. Potpuno nam je neprihvatljivo da više od polovine školskog prostora bude odstranjeno i pripojeno tom centru. Poslednje odluke pojedinih predstavnika Vlade Republike Srbije na inicijativu jednog broja roditelja ubijene dece ukazuju upravo da se krši naš dogovor sa Vama kao i druga obećanja i uveravanja od strane Vlade, da će škola biti očuvana u postojećem obliku u celosti uz Memorijalni centar. Ukoliko dođe do ovakvog razvoja događaja, ističemo da je ovakvo rešenje neprihvatljivo za roditelje 1.100 učenika koja će od septembra nastaviti školovanje u našoj školi“. – navodi se u jučerašnjem pismu koje je Savet roditelja škole uputio predsedniku Srbije.
Usledila je i reakcija roditelja ubijene dece koji navode da su zaprepašćeni onim što su pročitali.
Njihovo pismo objavio je portal Nova, a mi ga prenosimo u celosti.
„Obraćamo vam se povodom dopisa predsednika Saveta roditelja škole, Igora Đorđevića, upućenom predsedniku Republike Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije, 15. avgusta 2023. Dopis smatramo izuzetno uvredljivim i bolnim, u kome se ponovo ispisuju neistine.
Zaprepašćeni smo odsustvom kapaciteta roditelja i njihovih predstavnika u Savetu roditelja da razumeju šta se stvarno dogodilo u OOŠ ”Vladislav Ribnikar” 3. maja.
Do 3. maja 2023. je postojao Savet roditelja sa mandatom do 31. avgusta 2023 kao jedno od savetodavnih tela škole. Od 3. maja škola je mesto zločina i kao takvo je trebalo da dobije privremeni organ upravljanja u kriznoj situaciji.
Na tome je, na primer, mogao da insistira Savet roditelja škole u kome postoji svesnost da je izvršen masakr, da je streljano deset duša.
Dragan na radnom mestu na kome je predano i blagodarno radio, Ana i Bojana na dežurstvu, Sofija u hodniku škole, Adriana, Angelina, Andrija, Ema, Katarina i Mara u školskoj klupi. Na njihovim izvodima iz matične knjige umrlih upisan uzrok smrti je UBISTVO.
Petoro dece je ranjeno i traumatizovano, nastavnica istorije je ranjena i traumatizovana, dvanaestoro dece i jedan student su fizički neozleđeni, ali sa traumom nesagledivih razmera. Veliki broj učenika, nastavnika i osoblja škole je traumatizovano.
Porodicama, familijama i prijateljima iščupana je radost iz srca. Svim članovima Saveta roditelja kada bude dozvoljeno zbog istražnog postupka možemo da pokažemo foto dokumentaciju sa lica mesta ukoliko nisu shvatili monstruoznost streljanja u osnovnoj školi. Streljanja svima nama poznatog Dragana i nekima od vas poznatih, Ane, Bojane, Sofije, Adriane, Angeline, Andrije, Mare, Katarine i Eme. Ukoliko nisu shvatili od čega su se samo slučajno spasili drugari ubijene dece.
Stiče se utisak iz dopisa da se predsednik Saveta roditelja i njegova zamenica žale kako su se namučili od 3. maja i kako je njima teško jer ih neko etiketira. Da li time žele da izazovu određenu reakciju predsednika Republike Srbije i predsednice Vlade ukazujući da postoje njihovi neistomišljenici sledstveno i protivnici stranke na vlasti, odnosno same vlasti?
Čemu služi takvo obraćanje? Da li ima mesta u ovoj tragediji navoditi teškoće sa kojima se susreću ”ovlašćeni predstavnici Saveta roditelja”?
Potpisnik dopisa, kaže da su se oni, ”njegovi ovlašćeni predstavnici” trudili da umire roditelje koji su bili radikalni. Molimo da nam se objasni po čijem nalogu ili kao odgovor čije savesti su se trudili da umire roditelje i šta znači ”radikalni roditelji”.
Dalje, da li može autor dopisa da nam odgovori koliko je trebalo da bude ubijenih kako mu ne bi prošla kroz glavu misao o međunarodnom pedigreu škole?
U dopisu se takođe navode sastanci sa predstavnicima države na koje mi, porodice ubijene dece i njihovog Dragana, nikada nismo bili pozvani. Dodatno, nismo pozivani na sastanke niti unapred upoznati sa inicijativama Saveta roditelja i/ili ovlašćenih predstavnika Saveta roditelja ni nakon pisane molbe predstavnika Vlade upućene gospodinu Igoru Đorđeviću i gospođi Jeleni Radulović, da nas, porodice ubijenih ili naše predstavnike obaveštavaju o svim inicijativama i pozivaju na sve sastanke.
I opet u dopisu od 15. avgusta, kao i u izjavama od 3. maja, na žalost, gospodin Igor Đorđević naglašava da postoji raskol u društvu ili nekoj grupi. Ovog puta, Igor Đorđević ukazuje na neslaganje među porodicama ubijenih, što je neistinito prenešeno gospodinu Đorđeviću, nadamo se kao rezultat nesporazuma, a ne zle namere. Potpisivanjem ovog pisma od strane svih porodica, molimo da se sa tim prestane.
Mi, porodice ubijene dece i njihovog Dragana, smatramo da masovno ubistvo koje se dogodilo u osnovnoj školi, pa ma gde ona bila, treba da postane trajno mesto sećanja na žrtve kako se ništa slično nikada više ne bi ponovilo. Trebalo bi da taj stav imamo svi kao društvo, ali tekst dopisa Saveta roditelja škole u kojoj se masovno ubistvo desilo ne iznosi taj stav.
Sugestija Saveta roditelja, njihova dobra volja i odobrenje da se centar „ograniči na kabinet za istoriju i ”eventualno deo hodnika” ukazuje na potpuno odsustvo spoznaje šta se desilo 3. maja u školi.
Smatramo da te rečenice oslikavaju ceo svemir odsustva empatije i moralno posrnuće onih koji su ih ispisale.
Verujemo da ste svesni da od 3. maja OOŠ ”Vladislav Ribnikar” više nije i neće biti sigurno mesto za svu decu.
Završnica dopisa predsednika Saveta roditelja ima ton ucene što spada u verbalno nasilje, i nastavak je svega što smo imali priliku da slušamo od 3. maja i što je na žalost čest narativ u našem društvu.
Sigurni smo da tekst dopisa i planovi za sam objekat škole o kojima priča gospodin Đorđević nisu nastali kao rezultat konsultacija sa svim članovima Saveta roditelja, što nam stvara dodatnu bol, jer se ponovo lični stavovi i neistine iznose, sada u ime svih roditelja škole.
Masovno ubistvo u OOŠ ”Vladislav Ribnikar” nije tragedija samo porodica ubijene dece i njihovog Dragana, već je nacionalna tragedija. Deo škole u kojoj su stariji razredi pohađali nastavu do 3.maja, i sve do jednog ubijenog deteta, a njihov Dragan ih upravo tu čuvao, treba da bude “memorijalni centar koji osvetljava budućnost i sve one vrline i vrednosti koje su ovom društvu najpotrebnije da izađe iz mraka i bolesti u kojima se našlo.”
Memorijalni centar, uvereni smo, treba da bude dostojan Dragana, Ane, Bojane, Sofije, Angeline, Adriane, Andrije, Eme, Katarine i Mare, a njegov izgled i namena treba da bude rezultat promišljenog rada stručnjaka i uz saglasnost porodica ubijenih.
Obaveštavamo vas i da su do nas stigli i komentari na pomenuti Dopis, upravo od roditelja dece koja pohađaju ovu školu, citiraćemo samo jedan od njih: „Blago onom kome je najveći problem „što je ostao bez pola škole“. Pa, snaći će se već nekako, nadoknadiće već taj „gubitak“. I nek svaki dan zahvaljuje bogu što nema veći problem i nenadoknadiv gubitak.“ Ivana Vranić, roditelj
Sastavni deo našeg pisma su i imejlovi koji su razmenjeni sa zamenicom predsednika Saveta roditelja, za koje nismo sigurni da su ih dobili svi članovi Saveta roditelja, a znamo da sigurno nisu dobili svi nastavnici.
Hvala vam na pažnji.
S poštovanjem,
Porodice: Anđelković, Asović, Aćimović, Božović, Vlahović, Dukić, Kobiljski, Martinović, Negić i Čikić“.