Odeća koju nose, hrana koju jedu, vreme u koje odlaze u krevet, vreme kad se kupaju…
Sve ovo i mnogo više od toga kod male dece kontrolišu roditelji. Oni donose većinu odluka, dajući im sužen izbor – da li želiš sendvič sa piletinom ili tunjevinom? Hoćeš li danas obući zelenu ili belu jaknu?
To je i sasvim logično jer u uzrastu od 5, 6, 7 godina deca ne treba i ne mogu samostalno da donose većinu odluka.
Ali, dok se okreneš, godine prođu i oni su već – tinejdžeri.
Žude za većom kontrolom nad svojim životom, traže nezavisnost, pokušavaju da razviju svoj identitet a uticaj roditelja počinje da slabi.
Negde između te borbe koju naša deca vode za svoju autonomiju i naše želje da ih ipak, koliko-toliko, držimo pod kontrolom, leži pravo bojište.
Vaš zadatak je da ostavite ponos po strani, spustite koplja i dozvolite svom tinejdžeru da poneku bitku i – dobije. Ne samo što ćete osigurati malo mira, već ćete i svoju vezu s njim ojačati time što ćete im dati deo te autonomije za kojom toliko žude, piše Raising teens today.
Zato vam predlažemo da izaberete svoje bitke koje ćete predati i one u kojima ćete istrajavati. Predlažemo vam da na ovih šest ne gubite energiju niti da one budu razlog sukoba između vašeg tinejdžera i vas.
Bitka 1: Obuci jaknu/potkošulju
Napolju je 8 stepeni, duva vetar i osećaj je kao da ste na Arktiku. Vaš tinejdžer kreće u školu i – odbija da obuče jaknu. Da se vi pitate, umotali biste ga da mu se samo oči vide. Ali, nemojte.
Mahnite belom zastavicom jer je ovo bitka koju treba da predate. Između vremena kad ste ih oblačili i kad treba i kad ne treba i današnjeg dana – oni su porasli. Ne sasvim, ali dovoljno da shvate sami da li im jakna treba ili ne. A ako odluče da na hladnoću izađu bez nje, u nekom trenutku će shvatiti da je to bila greška. Ali, bilo kako bilo, prisiljavanjem deteta da obuče jaknu jer vi smatrate da treba, ne dobijate ništa. Prvo, on će, verovatno, jaknu skinuti čim bude znao da ga ne možete videti. A drugo, za stvarni svet ga ne možete spremiti tako što ćete trčati za njim i preispitivati svaku odluku koju donese.
Bitka 2: Nered u sobi
Gomile odeće po stolici, krevetu, čak i na stolu. majice koje vise iz ormana i čaše koje po nedelju dana čekaju da budu oprane. Ali, ako pitate svog tinejdžera, verovatno će mu reći da je njemu to sasvim u redu.
Sobe naše dece su za njih mnogo više od mesta na kom će samo prespavati. Oni tu provode vreme sa prijateljima, rade domaće zadatke, slušaju muziku, dopisuju se sa simpatijama i, ponekad, beže u svoj svet. Iako taj svet nama možda izgleda kao deponija.
Važno je da znate da ne želimo da vam kažemo da ne treba da ih podsećate s vremena na vreme da svoju sobu dovedu u red i ne dozvole da im se na šoljama od soka skupe mravi. Na kraju krajeva, suviše su veliki da vi to za njih radite. Ali terati ih da im soba bude kao apoteka, uredna i zategnuta, nije bitka koju je vredno biti.
Bitka 3: Moraš da se ošišaš
Dečaci kojima se jedva oči vide od kose i devojčice koje žele da nekoliko pramenova ofarbaju u roze? Samo normalni tinejdžeri. Vreme je da se suočite s tim da vaša vizija uredno podšišanog dečaka i devojčice sa kikicama i slatkim osmehom – nije ujedno i način na koji vaša deca vide sebe. Imajte na umu da će se u periodu adolescencije pojaviti mnogo veće, ozbiljnije i važnije bitke koje je stvarno bitno da dobijete. A frizura je retko jedna od njih. Kao ni njihov način oblačenja, sve dok je u granicama pristojnog. To je njihov način da pokažu da su svoji, da mogu da donose odluke, da su veliki i samostalni. Dozvolite im, a snagu čuvajte za važnije stvari. Jer, duboko u sebi, vi znate ko su oni zaista.
Bitka 4: Ja bih radije bio s društvom
Posao, škola, treninzi, dete skoro da i ne viđate tokom nedelje. I eto konačno te jedne slobodne večeri kad svi mogu da budu kod kuće zajedno, a vaš tinejdžer vam dolazi sa izjavom: „Mislio sam da odem s Dušanom u školsko…“ A sve što vi tražite je tih nekoliko sati nedeljno. Ma može i samo sat. A njima to nije uopšte važno.
U ovakvim situacijama imate dva izbora. Ili ćete svog tinejdžera naterati da ostane s vama, u kom će slučaju oni nevoljno biti tu, verovatno gunđajući ili poluprisutni, sa željom da vam pokažu kako ste im upropastili veče, ili ćete napraviti kompromis dajući im šansu da sami nauče da postave prioritete i mogućnost da odaberu koliko će vremena posvetiti porodici.
Bitka 5: Škola i domaći zadaci
“Jesi li završio onaj projekat iz istorije?“ „Je l pitala biologičarka?“ „Stvarno je vreme da počneš da učiš za pismeni iz matematike!“
I dalje ih vi podsećate. I dalje ih propitujete. I dalje se svađate zbog škole.
Stare navike se teško gube, ali je ovo jedna od onih uzica koju s vremenom moramo da popuštamo. Osim, naravno, u ekstremnim okolnostima kad je detetu naša pomoć potrebna zbog posebnog stanja ili dijagnoze. U suprotnom, pustite ih da preuzmu odgovornost. Ako ne završe projekat ili odu nespremni – na njima je da problem rešavaju.
Nije daleko trenutak kad će upisati i fakultet i kad vi nećete moći da im dišete za vrat za svaki kolokvijum. Moraju da nauče da upravljaju svojim vremenom, brinu o svojim obavezama i završavaju svoje zadatke.
Bitka 6: Spavanje do podneva
Budni ste već satima. Očistili ste kuhinju, jedna mašina je već završila pranje, opeglali ste turu veša. Skoro će podne a vaš tinejdžer i dalje spava.
Ma koliko to bilo frustrirajuće, pustite.
Prvo, njihov unutrašnji sat se pomerio što znači da su budni do kasnije nego kad su bili mala deca. A tinejdžerima treba između 8 i 10 sati sna, pa čak i više. Uz to, za većinu tinejdžera, iako ćete možda na ovo prevrnuti očima – život je pun stresa. Pritisak u školi, problemi u društvu, ljubavni jadi, osećaj nesigurnosti, dodatne aktivnosti, obaveze u kući. San je njihov najbolji način da se regenerišu i prikupe snagu da sav stres uspešno amortizuju.
Budite popustljivi, kad je u pitanju spavanje. Uskoro ih čeka posao zbog kog će ustajati rano jako, jako dugo i njihovi dani spavanja do podneva biće završeni.