Ана је носила наочаре за читање нота само док свира. Имала је панкерску фризуру, волела је Моцарта и групу Клеш. Тијана, њена цимерка, волела је Вивалдија, Загора и – Ану. Заједно, чекао их је велики обећани свет музике, концерата, путовања, славе… Али тај свет почиње незадрживо да се мења после пада Берлинског зида.
Нова књига Весне Алексић Сазвежђе виолина, у издању Креативног центра, нежна је и узбудљива прича о одрастању у време појаве гранџа, првих видео-игрица и злокобног преливања борбе добра и зла из стрипова у прави живот, у којем се појављују много опаснији ликови од Џимија Гитаре, Мортимера и Човека с Хиљаду Лица… Ова прича упире прстом у велики свет, у којем ништа није чисто и савршено. Осим Баха.
Роман Сазвежђе виолина говори о одрастању генерације X – деце рођене осамдесетих година прошлог века. Данас су то зрели људи који се сећају првих гломазних компјутера, видео-игрица са џојстиком и бесомучног крчања приликом прикључивања на интернет. Одрастали су у ратовима и демонстрацијама, уз добру музику, филмове и стрипове. Били су сведоци прекрајања атласа и још као деца војни и политички коментатори, као и музички и модни. Били су заљубљеници у своје снове и истовремено њихови заробљеници, као што се то догађа у свачијој младости.
Како је у тим узбурканим временима, као са страница црнобелих стрипова, дошло до великог изливања зла у стварност? Како то зло још облаже наше животе и како му се можемо супротставити? Како пронаћи невидљиво сазвежђе у свеопштој тами? То су само нека од питања на која покушава да одговори ова нежна и у исти мах опора прича, намењена новој генерацији, која такође има право на снове, али и на неке одговоре.