Романдић: „Бити члан синдиката није обавезно, али онда сте сами донели одлуку колика ће бити, рецимо, висина ваше јубиларне награде“

Foto: Insajder

Надлежно министарство се већ дуго понаша према просвети маћехински, зато је ситуација оваква каква јесте, казала је Снежана Романдић из Уније синдиката просветних радника, гостујући у јутарњем програму ТВ Нова.

Додаје да се Министарство просвете по томе не издваја од других министарстава, али да не види никог другог осим просвете на улици.

„Жао ми је због тога и хтела бих да то апострофирам. Дакле, ако је некада било питање достојанства просвете, мислим да је просвета своје достојанство доказала.“ – истиче Романдић.

Она сматра да на улици не треба да буду само наставници и студенти, већ сви, као грађани, те да то буде трајна акција која ће довести до неког резултата.

У ОШ „Ослободиоци Београда“ у којој је Снежана Романдић часови су скраћени на 30 минута.

Професор историје у Шестој београдској гимназији, Жељко Матић, каже да је у школи у којој предаје две трећине професора у обустави наставе, а када се придодају они који су се определили да раде скраћено, долази се до процента од око 80% наставника који су за неки вид протеста. Остали се, каже, нису изјаснили.

„Покушано је са регуларном наставом, али уз ученике који су такође у блокади и родитеље који не шаљу децу у школу, прешло се на хибридну наставу. Али и то врло слабо функционише. Постоји неки привид одржавања наставе, али је велика већина и наставника и родитеља за обуставу. Сам Савет родитеља једногласно је одлучио да позове директорку школе да обустави наставу.“ – казао је Матић у Јутарњем програму Нове.

Говорећи о преговорима између Владе и репрезентативних синдиката, Снежана Романдић каже да су они нужни и да ће, све док не буду могли да уђу у продавницу и узму бесплатно оно што им је потребно, они морати с неким да преговарају о својим примањима.

„Преговори нису завршени и то су само неки кораци. Ништа није потписано и ја разумем гнев колега јер је велика стега била у просвети. Велики број школа које су сада у протесту нису биле синдикално организоване, а интересантно је да су управо они делови колектива који нису у синдикату сада одједном буне и покрећу све ове акције“ – истакла је Романдић.

Жељко Матић каже да је у његовој школи сада незадовољство на вишем нивоу, те да је много већи број колега у обустави наставе сада, него што је то био случај када су на једнодневне обуставе позивали синдикати.

„Људи су се много охрабрили и студенти су томе допринели, као и атмосфера у којој су видели да су све гимназије у томе. Мотив је пре свега жеља да се подрже студенти, али и незадовољство начином на који је прекинут тај штрајк, договором репрезентативних синдиката са Владом.“ – објаснио је Матић.

Саговорници Нове дотакли су се и теме новог Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика који је, због појединих одредби, изазвао велико незадовољство.

„Бити члан синдиката није ништа проблематично, нити је то једно затворено друштво у које не можете ући. Сви би требало да будемо чланови синдиката. Овај ПКУ је заправо врло прогресиван, само га не препознајемо као таквог.“ каже Романдић.

Она потврђује да бити члан синдиката није обавезујуће.

„Није, али онда сте сами донели одлуку колика ће бити, рецимо, висина ваше јубиларне награде. Ако синдикати излазе на улицу и стално протестују због количине администрације, услова рада, плате, то се не односи само на чланове синдиката, већ на све.“ – истиче Снежана Романдић.

Додаје да би сваки запослени у школи може да буде члан репрезентативног синдиката, те да је пожељно да сви буду заједно.

„Овом акцијом смо и доказали да сви заједно можемо много више него кад смо подељени.“ – објашњава Романдић и на питање водитељке због чега су кажњени они који нису чланови синдиката, одговара контрапитањем – зашто не би били чланови синдиката?

„У овој држави мора да се подигне синдикална свест. То није никаква терористичка организација, нити треба да се сматра да људи који раде у школама не треба да буду чланови синдиката. Суштина је да се ујединимо. Погледајте опозицију. Распарчана каква јесте, не може чак ни у оваквим околностима много.“ – каже Романдић.

Жељко Матић каже да ПКУ јесте неопходан, али да је овде споран и начин на који је он потписан.

„Чланови Форума београдских гимназија добили су да се изјасне о ПКУ, у чијем састављању нису учествовали, у 21 увече, а изјашњење је било потребно доставити до 9 ујутру.“ – казао је Матић.

Додаје да су уследиле бурне реакције колега на овакав уговор, нарочито оних који нису чланови синдиката, те да су они били кивни на своје колеге који су чланови синдиката.

„Споран је и тренутак у ком се то договара, са Владом која је одлазећа. Ово је специфичан тренутак у ком се људи нису делили по синдикалној припадности и мој колектив никад није био јединственији. Имамо никад већу подршку родитеља и ђака. Дакле, јединство, не само на нивоу наставника, већ свих актера у образовању. Наравно да је ПКУ неопходан, али начин је проблематичан и проблематично је то што нас опет деле и то у тренутку, баш овом сад, кад смо најјединственији. Деле нас по томе да ли је неко члан синдиката који се нешто договорио с Владом, па ако јесте, он ће бити у бољем положају у односу на оне који наставе да протестују, незадовољни договором.“ – нагласио је Матић.

Романдић тврди да је Унија синдиката просветних радника свом чланству послала предлог уговора, а пре тога и тражила предлоге шта се ту треба наћи.

„Ту су били разни предлози, од измене Закона у штрајку, бенефицираног радног стажа… Међутим, ви када седнете преко пута преговарача који су јако тврди, ви сте успели да добијете оно што је минимум.“ – објаснила је Романдић, додајући да је уговор морао бити потписан сад, јер стари истиче 5. марта.