Усред пандемије добили смо новог министра просвете. Ову школску годину почели смо са Младеном Шарчевићем на челу Министаства просвете, а настављамо је са Бранком Ружићем на тој функцији. Нови министар претходно је био на челу ресора за државну управу. Са министром Ружићем попричали смо о томе како се бори са просветним проблемима, како корона утиче на целокупни систем, као и могућности да се реализује пројекат бесплатних уџбеника који је покренуо професор Александар Кавчић
Шта видите као највећи проблем у сектору просвете? Шта је, према Вашем мишљењу, приоритет за решаваање?
Приоритета има много и ради се паралелно на више различитих нивоа, али ефекти тог рада, ма како ми били нестрпљиви, постаће видљиви тек после неког времена. Тако је у свим образовним системима на свету. Реформа у образовању и науци је процес који захтева време и квалитетну припрему. У овом тренутку, издвојио бих окончање рада на Статегији развоја образовања и васпитања до 2027. године и подизање квалитета свих нивоа образовања. То уједно подразумева и осавремењивање планова и програма наставе, дигитализацију, инвестиције у инфраструктуру образовних и научних установа, усклађивање образовања са потребама привреде и тржишта рада.
Корона и просвета – хоће ли пандемија оставити трага на целокупни просветни систем, да ли ће бити рупа у градиву и усвојеним знањима и ако хоће, како их попунити?
Морам да кажем да је школски систем показао велику адаптибилност и да смо једна од ретких земаља у Европи, а једина у региону која је без одлагања омогућила ученицима на свим нивоима образовања да прате наставу од почетка школске године. Није све идеално, али настава се одвија по утврђеним моделима и у овим тешким и непредвидивим условима никоме није ускраћено право на образовање. Просветни радници и ваннаставно особље показали су велики степен одговорности и пожртвованости и завређују велико поштовање и захвалност. Један од видова испољавања такве захвалности биће залагање државе да свим наставницима буду омогућени бољи и подстицајни услови за рад у школама. Настава се одвија у континуитету, а уколико се и појави нека препрека, Министарство у сарадњи са школским управама у веома кратком року проналази решење.
Постоји ли опасност да се школска година продужи или да се градиво на нек начин надокнађује додатним часовима?
Због померања зимског распуста у складу са одлуком Кризног штаба школска година трајаће два дана дуже. Школска година за осмаке, уместо у петак, 4. јуна, завршиће се у уторак 8. јуна 2021. године, док ће ученици од првог до седмог разреда у школу ићи до 22. јуна. Према дописима које смо слали школама наставници су истовремено са емитовањем ТВ часова пружали и додатну подршку како би ученици лакше савладавали градиво. На наставницима је да прате напредовање својих ученика и да по потреби реагују.
Како се показала организација рада и наставе школама током пандемије – предности и мане комбинације онлајн и редовне наставе?
Анализирање података које су доставиле школе показало је да оваква реализација образовно- васпитног рада није утицала на постигнућа ученика. Ситуација није иста, као када се у нормалним условима похађа настава, али ово су ванредни услови на који су се прилагодили и наставници и ученици. Важно је да ништа није рађено на уштрб квалитета наставе.
Вакцинација просветних радника је у току, какво је интересовање?
Као члан Кризног штаба могу да потврдим да су просветни радници били на врху приоритета за имунизацију од самог почетка. То опет није био случај ни у најразвијенијим земљама што говори о односу државе према овом сектору. Овог тренутка је најважније да очувамо здравље и безбедност деце и свих запослених у систему образовања и васпитања. Држава је обезбедила довољно вакцина, а просветни радници су били међу првима који су се вакцинисали. До сада је 27.000 њих то учинило.
Могу ли просветни радници да се надају бољим платама и бољим условима рада, имате ли неке лепе вести за њих?
Сматрам да је социјални дијалог веома битан и имам редовну комуникацију са представницима репрезентативних синдиката у образовању. Циљ је да сагледамо све проблеме и решимо оно што можемо. Увођење платних разреда важно је за праведнију расподелу зарада. На нивоу Владе Србије биће сагледане могућности да се са увођењем платних разред крене од 2022. године.
Велику пажњу јавности протеклих дана привлачи и тема бесплатних електроснких уџбеника и акција професора Кавчића. Издавачи се томе противе, а шта Ви кажете?
Министарство просвете, науке и технолошког развоја већ издваја 700 милиона динара за бесплатне уџбенике на које имају право, између осталих, ученици из матерајлно угрожених породица, као и ученици са посебним потребама. Такође, 789 милиона динара издваја се за за дигиталне уџбенике за ученике основних и средњих школа који се образују по новим програмима наставе и учења. Мислим да модел бесплатних уџбеника професора Кавчића, иако делује атрактивно, покреће многа питања, почев од тога како уредити систем, а не нарушити фер услове пословања и конкуренцију, како не нарушити ауторска права. Не стајем на страну било ког издавача. За државу је важно да су уџбеници у складу са наставним плановима и програмима, да не нарушавају људска и мањинска права, да не садрже и не подстичу говор мржње и насиље, као и друге облике дискриминације.
Извор: Нова