На крају писма, напишите:
- С поштовањем;
- С љубављу.
(Одакле вам идеја да после С иде апостроф?)
Aпостроф означава изостављено слово
У свим осталим случајевима дозвољено је и с и са: Са поштовањем / С поштовањем сам гледао на то; Са љубављу / С љубављу сам слушао како прича.
Када смо већ код предлога са, он се пише (по правилу) само када следећа реч почиње словима с, ш, з и ж, на пример:
– Идем са сестром.
Дакле, с није скраћени облик предлога са (већ пуни облик, а а му се додаје) и не треба писати апостроф иза њега.
Прочитајте и: Да ли се каже по мени или по мом мишљењу?
Што се употребе с и са тиче, норма даје предност краћем облику, тамо где је он могућ.
ПАЖЊА: Увек ћете написати СА МНОМ.
Исто правило важи и за нек, ал, к (зато ћете звек писати к њему, нек иде… без апострофа)
Извор: Писменица/Описмени се
Zanimljivo. Ja sam na Filozofskom fakultetu učila da se „s“ i „sa“ koriste u odnosu na to da li je početno slovo sledeće reči samoglasnik ili suglasnik. Rečeno je da koristimo „s“ ispred reči čije početno slovo je samoglasnik („s Anom“) i „sa“ ispred reči čije početno slovo je suglasnik („sa bratom“). Konstantno se menjaju, dodaju ili dopunjuju pravila. Ako je verovati ovom članku, još je komplikovanija upotreba: https://www.danas.rs/kultura/je-li-s-ili-sa/
не знам зашто се уопште толико компликује? „Са“ се пише када се нешто ради са нечим или неким и ту је крај приче. На пример „идем у град са камионом“ је неправилно јер значи да у школу идемо ја и камион, правилно је „идем у град камионом“.