За дете је најбоље да у школу крене са шест година?
Приликом пријаве за школу родитељи често двоуме око тога да ли је њихово дете спремно или му треба омогућити још годину “безбрижног живота”. Већина одлагања неоснована је у жељи да се деца дуже играју
Спремност детета за школу подразумева, осим физичке зрелости (примерен ступањ физичког развоја детета у односу на узрасно доба), и психичку зрелост будућег првака која се заснива на темељу интелектуалне, емоционалне и социјалне зрелости. Пре уписа дете мора проћи преглед којим стручна лица утврђују његово психофизичко стање и даје родитељима потврду о спремности за школу. Нека деца спремна су за школу већ с пет година, док друга нису ни с напуњених шест. У Хрватској су родитељи дужни дете које до 1. априла текуће године наврши шест година уписати у први разред.
Британци крећу с четири или пет
У Великој Британији, на пример, деца крећу у школу већ са пет година, иако се много деце у приватне школе уписује чак и с четири године. На питање које је идеално време за полазак у школу, одговор је дала маг. Стела Хорват из Kабинета за развојну подршку Kорнео, која је годинама била чланица уписних комисија за полазнике првог разреда.
„Идеално време за полазак у школу је управо негде у периоду од шест година. Наиме, око шесте године дете би требало имати развијене све вештине потребне за полазак у школу. Ту не мислим само на основне вештине, подстицање развоја за усвајање читања и писања, него и на емоционалну зрелост, самосталност, физичку зрелост, добро развијену графомоторику и фину моторику шаке“, објашњава Стела.
Kао пример спремности за школу, проф. логопед Наташа Шунић наводи да дете треба чисто да изговара све гласове јер ако, на пример, при изговору ради неке замене, испуштања или искривљења, тад може неправлно читати и писати речи.
„Пожељно је да дете изговара правилно све гласове, да се правилно граматички изражава и да зна вербално дефинисати једноставне појмове. Врло је важно да дете влада процесима синтезе, апстракције и генерализације јер су то све основе за учење. Осим наведених компонената, врло је важно да дете поседује пажњу, и то хотимичну, која код малог ученика почетника варира од десет до петнаест минута по једном сату“, каже мр. сц. логопед Наташа Шунић.
Пажња се вежба
Додала је и како је та пажња добрим делом резултат вежбе у предшколском добу, тако да је предуслов за праћење наставе и учествовање. С друге стране, знакови који упућују на то да дете није спремно на полазак у школу су кад се не одваја од родитеља без протеста, има краткотрајну пажњу и лако изгуби пажњу, па онда и показује минималан или никакав интерес за игру с вршњацима или не разуме једноставне питања
„Показатељи су и кад дете нерадо користи оловке и бојице. Нису спремни за школу ни кад не препознају почетни и завршни глас у речима па их не повезују“, објашњава Хорват додајући како поред објективних разлога, родитељи често траже одлагање иако је њихово дете спремно. Истиче како одлагања има оправдани разлог ако се процени да ће позитивно утицати на дететов психофизички развој, ако је дете укључено у рехабилитацијске поступке или ако уписна комисија предложи одлагање.
Хит је тражити одлагање за полазак у школу
„Често нам долазе родитељи који желе одложити полазак у школу, и то углавном из два разлога. Једни желе ода одложе због дијагнозе (проблеми с моториком, тешкоће у развоју говора, тешкоће пажње и концентрације…), док је другима разлог емоционална незрелост детета. Овај други разлог већ можемо сврстати у модни хит међу родитељима“, објашњава Стела Хорват.
Сумња у емоционалну незрелост, напомиње, оправдана је код превремено рођене деце или оне која не би била школски полазници да су рођени неколико дана касније.
Припремила Слађана Пантовић
Извор: klokanica.24sata.hr