Генерација садашњих осмака треба будно да прати новине о будућој државној матури. Њих ћемо благовремено од првог разреда средње школе припремати за нов модел полагања завршног испита који очекујемо да ће први пут бити уприличен школске 2020/2021. године. За њих ће матура бити сведочанство да су стекли средњошколско образовање и улазница за студије на факултетима уместо пријемног.
Ово за „Политику” тврде Ирена Брајевић и Радивоје Стојковић, чланови радне групе за израду концепта велике матуре.
Предлог нацрта како ће изгледати провера знања за крај средње школе и наставак образовања на факултетима који је урадила поменута радна група, први је корак увођења државне матуре – по истим правилима за све ђаке, уместо пријемног за упис на студије.
– Најважније је да ће велика матура дати једнаке могућности свим ученицима. Њеним увођењем садашњи матурски испити одлазе у историју просвете. Ново завршно тестирање неће се много разликовати од досадашњег, и не односи се на садашње средњошколце – напомињу наши саговорници.
Откривају да ће државна матура, по предложеном моделу који је прихватио министар просвете, имати две важне улоге: сертификациону, јер на основу положене матуре ђаци ће стицати диплому о завршена четири разреда средње школе, и селекциону улогу која ће матурантима омогућити упис на жељени факултет.
– У гимназијама ће се полагати – општа, у средњим стручним школама – стручна а у уметничким – уметничка матура. Заједнички им је обавезан део који ће се састојати из три испита. На општој матури обавезно ће се полагати српски, односно матерњи језик и математика, а трећи предмет матурант ће моћи да одабере са листе општеобразовних. Деца ће бирати онај предмет који им је битан за упис високошколске установе. За школе у којима се математика не изучава сва четири разреда, она ће се наћи на листи предмета које ђаци могу да изаберу. У стручним и уметничким школама трећи од обавезна три испита на матури биће стручни, односно уметнички – прецизира Ирена Брајовић, указујући да је предложен модел сличан досадашњем полагању матуре, јер је намера била да се ђаци додатно не оптерете.
На великој матури, према нацрту, ученик има минимално три обавезна испита. Ако му је то довољно за планиран наставак школовања, или жели само да заврши средњу школу, може на томе да стане. Разјаснивши то, Радивоје Стојковић је указао да је за матуранте предвиђен и четврти испит из предмета који може да одабере и полаже да би испунио задате критеријуме за упис жељених студија.
– Ако би ученик хтео да упише медицину, мора имати положене хемију и биологију. Може да изабере хемију као жељени испит у обавезном делу, а онда у изборном и биологију да би задовољио захтев Медицинског факултета. Али, тај четврти изборни испит као део матурског биће опциони, јер неким ђацима ће бити неопходан за наставак школовања, а неки ће услов за упис на факултет испунити полагањем само обавезна три предмета – илуструје Стојковић.
Факултети ће прописивати које ће испите бодовати и у ком обиму са државне матуре, напомињу наши саговорници. Као важно истичу и да је факултетима остављена могућност да, уколико желе, за будуће кандидате пропишу и додатни испит провере посебних способности и склоности.
– Јавна расправа о предложеном нацрту практично почиње и овим текстом – сагласни су чланови радне групе за израду концепта завршног испита за средњошколце.
Очекују да ће расправа трајати око месец дана.
– Ово је прва етапа у формирању коначног програма матурског испита који ће на предлог министра донети Национални просветни савет. Нама је циљ да од следеће школске године када садашњи осмаци упишу први разред полако почну да се припремају и да спремни дочекају велику матуру. Ово је велика промена у нашем образовању – закључују наши саговорници.
Ово за „Политику” тврде Ирена Брајевић и Радивоје Стојковић, чланови радне групе за израду концепта велике матуре.Предлог нацрта како ће изгледати провера знања за крај средње школе и наставак образовања на факултетима који је урадила поменута радна група, први је корак увођења државне матуре – по истим правилима за све ђаке, уместо пријемног за упис на студије.
– Најважније је да ће велика матура дати једнаке могућности свим ученицима. Њеним увођењем садашњи матурски испити одлазе у историју просвете. Ново завршно тестирање неће се много разликовати од досадашњег, и не односи се на садашње средњошколце – напомињу наши саговорници.
Откривају да ће државна матура, по предложеном моделу који је прихватио министар просвете, имати две важне улоге: сертификациону, јер на основу положене матуре ђаци ће стицати диплому о завршена четири разреда средње школе, и селекциону улогу која ће матурантима омогућити упис на жељени факултет.
– У гимназијама ће се полагати – општа, у средњим стручним школама – стручна а у уметничким – уметничка матура. Заједнички им је обавезан део који ће се састојати из три испита. На општој матури обавезно ће се полагати српски, односно матерњи језик и математика, а трећи предмет матурант ће моћи да одабере са листе општеобразовних. Деца ће бирати онај предмет који им је битан за упис високошколске установе. За школе у којима се математика не изучава сва четири разреда, она ће се наћи на листи предмета које ђаци могу да изаберу. У стручним и уметничким школама трећи од обавезна три испита на матури биће стручни, односно уметнички – прецизира Ирена Брајовић, указујући да је предложен модел сличан досадашњем полагању матуре, јер је намера била да се ђаци додатно не оптерете.
На великој матури, према нацрту, ученик има минимално три обавезна испита. Ако му је то довољно за планиран наставак школовања, или жели само да заврши средњу школу, може на томе да стане. Разјаснивши то, Радивоје Стојковић је указао да је за матуранте предвиђен и четврти испит из предмета који може да одабере и полаже да би испунио задате критеријуме за упис жељених студија.
– Ако би ученик хтео да упише медицину, мора имати положене хемију и биологију. Може да изабере хемију као жељени испит у обавезном делу, а онда у изборном и биологију да би задовољио захтев Медицинског факултета. Али, тај четврти изборни испит као део матурског биће опциони, јер неким ђацима ће бити неопходан за наставак школовања, а неки ће услов за упис на факултет испунити полагањем само обавезна три предмета – илуструје Стојковић.
Факултети ће прописивати које ће испите бодовати и у ком обиму са државне матуре, напомињу наши саговорници. Као важно истичу и да је факултетима остављена могућност да, уколико желе, за будуће кандидате пропишу и додатни испит провере посебних способности и склоности.
– Јавна расправа о предложеном нацрту практично почиње и овим текстом – сагласни су чланови радне групе за израду концепта завршног испита за средњошколце.
Очекују да ће расправа трајати око месец дана.
– Ово је прва етапа у формирању коначног програма матурског испита који ће на предлог министра донети Национални просветни савет. Нама је циљ да од следеће школске године када садашњи осмаци упишу први разред полако почну да се припремају и да спремни дочекају велику матуру. Ово је велика промена у нашем образовању – закључују наши саговорници.
Извор: Политика