Пријемни испити за упис на факултете су завршени. Како показују пријавне листе кандидата, будући бруцоши махом су се одлучивали за оне факултете који годинама важе за популарне попут ЕТФ-а, ФОН-а, психологије… С друге стране, за неколико високошколских установа и сада је било мање заинтересованих, што показују непопуњена буџетска места. Портал Нове пише о којим факултетима се ради.
Као и претходних година, и ове је неколико високошколских установа остало „празно“ јер нема довољан број заинтересованих кандидата.
Факултет за физичку хемију
Места на Факултету за физичку хемију су и ове године остала непопуњена. Од укупно 100 слободних места, чак 80 је буџетских. Међутим, пријавио се свега 31 кандидат, што значи да има 49 слободних буџетских места.
Физички факултет
За полагање пријемног испита на Физичком факултету пријавило се само 54 кандидата. Факултет нуди 155 слободних места, међутим сваке године остане око стотинак слободних места, па тако и ове.
Најмања заинтересованост је и ове године за смер који школује наставника физике, што показује податак да се само један кандидат пријавио на овај смер.
„Наставничке смерове мора да подржи држава, тако што ће их подићи на виши ниво. Људима који желе да раде у школама у мањим местима у земљи, и у селима, држава мора да обезбеди стамбени простор, услове за рад и веће плате. Мора се вратити достојанство учитељима и наставницима“, казао је бивши декан овог факултета, проф. др Иван Белча.
Географски факултет
Географски факултет је ове године понудио 250 места за свих шест смерова: Одсек за географију, Одсек за просторно планирање, Одсек за туризмологију, Одсек за демографију, Одсек за геопросторне основе животне средине и Одсек за географске информационе системе.
Међутим, број пријављених кандидата је свега 86.
Због тога је Управа овог факултета већ најавила додатни уписни рок који почиње у среду 6. августа.
Рударско-геолошки факултет
„Алармантна ситуација“ је и на Рударско-геолошком факултету на ком је пријемни испит полагало само 21 кандидат, док је предвиђено 298 места.
Нажалост, интересовање је веома слабо, а посебно за смер геофизика за који се од укупног броја пријављених определио само један кандидат. И за Хидрогеологију је врло слабо интересовање – њих двоје се пријавило за овај смер.
Шумарски факултет
Шумарски факултет је ове године одобрио 340 места, међутим попуњено је, за сада, 121 место.
И декан и професори надају се да ће се слободна места, којих је тренутно више од 200, попунити у другом уписном кругу у септембру.
Хемијски факултет
Према речима декана Хемијског факултета Горана Роглића, тинејџери су потпуно незаинтересовани за хемију, што показује податак да је после првог уписног круга остало више од 60 слободних места.
„Најмање је интересовање за наставника хемије. Имамо доста слободних буџетских места, али џабе када немамо деце. Кад нам фирме траже хемичара да га запосле, ми немамо кога да пошаљемо. Чињеница је да код нас плате нису неке. Хемичар у зависности од фабрике има плату између 100.000 и 130.000 динара и то је вероватно један од елемената који утиче на опредељивање деце за овај факултет“, каже за наш портал декан овог факултета.
Хемијски факултет нуди укупно 185 места од којих је већи број њих на буџету, међутим пријавила су се 122 кандидата.
Филолошки факултет
Ове године изненадио је Филолошки факултет. Наиме, од укупно 1.393 места остало је 637 упражњених.
Само 765 кандидата пријавило се за овај факултет.
Пољопривредни факултет
Од укупно 790 планираних и одобрених места, само 200 кандидата пријавило се за овај факултет.
Правословни богословски факултет на којем је данас одржан пријемни испит за први усписни рок саопштио је да је на пријемни испит изашло свих 134 кандидата колико се и пријавило, а да на том факултету има 230 места.
Технички факултет у Бору који припада Универзитету у Београду на академску 2025/26. годину прима 240 студената, а за њега је, како показује пријавна листа, заинтересовано 50 кандидата.
Извор: Нова
Naši mladi matematičari godinama i decenijama postižu sjajne rezultate na međunarodnim takmičenjima. Na ovom portalu upravo je objavljena vest o jednom takvom rezultatu. Svakako da zasluge za takve rezultate pripadaju i njihovim profesorima, a pre toga nastavnicima. S obzirom na interesovanje mladih za upis na nastavničke smerove za neke ključne predmete, logično je pitanje – hoće li takvih nastavnika biti u budućnosti? Valjda nam je u interesu da ih bude, pa se logično postavlja još jedno pitanje: šta treba učiniti da ih bude?
Jasno a nejasno! Prvo prevelike upisne brojke na svim fakultetima, drugo broj srednjoškolaca je mali (nema ni osnovaca jer je negativan natalitet godinama), treće ne upisuju svi srednjoškolci fakultete, četvrto ima veoma kvalitetnih privatnih fakulteta (nastavni kadar i realizacija plana), peto upis u inostranstvo (? malo je informacija jer je aktuelno od pre 2-3 godine). Smanjite sve univerzitete za 1/3. Neizbor prosvete za studiranje podržavam. Veliki su problemi u nastavi, radu u školama, u zapošljavanju bez kriterijuma, radu (neradu) novozaposlenih.Dovoljno.
Očigledno ste veoma kompetentni da tvrdite kako kod nas ima „veoma kvalitetnih privatnih fakulteta“. Sasvim je sigurno da ti fakulteti nimalo nisu lakši za završavanje od državnih i da to nije glavni razlog za njihovo upisivanje. Osim naravno novca koji kada se ima – onda može sve.
Što se tiče stranih univerziteta, ne mora da znači da su oni, samim tim što su strani, bolji od naših. Treba pogledati njihovo mesto u međunarodnom rangiranju. A ako su i bolji, da li verujete da će oni koji ih završe da se vrate u našu zemlju da rade? Priča o nekom masovnom povratku predstavlja propagandu i ništa više. Ogromna većina se ne vraća.
Problemi koje navodite u prosveti svakako postoje, ali oni ne zavise od nastavnika, već od sistema i okruženja. Prosveta nije izolovano ostrvo, ako u društvu postoji korupcija, nepotizam, protekcija, nestručnost – to se manifestuje i na prosvetu. Sistem generiše odnose u prosveti, nije obrnuto.
To što nema toliko srednjoškolaca i što ne upisuju svi fakultete ne može biti izgovor za činjenicu da je samo jedan kandidat upisao fiziku, jednu od ključnih nauka u savremenom školstvu.
I na kraju, ako podržavate to što se mladi ne opredeljuju za prosvetu, morate biti svesni posledica. Nema stručnog kadra za predmete u školi. Ukoliko je rešenje odumiranje državnog školstva nauštrb privatnog, morate znati da je naša zemlja prema indeksima siromaštva i socijalnih razlika u samom vrhu evropske tabele. Privatne škole, ne samo fakulteti (jer većina nastavnika će predavati u osnovnim i srednjim školama) – koštaju, a te školarine neće biti povoljne za većinu stanovništva.
Nisam stručnjak,samo sam navela neke činjenice.Slažem se sa komentarom o školstvu i mogućnostima obrazovanja. Takmiče se učenici, pripremaju ih nastavnici,dobri su rezultati . Studiranje za rad u prosveti nema plan B.
Нема сврхе ни уписивати факултете за наставнички смер.Ем се превише људи прима ем и свако село има факултете за наставнике.Говорим из личног искуства да сам завршила страни језик који се учи у школама,радила 13 година и нисам ни успела да добијем решење за стално..јелте нисам била подобна за систем(претпостављам) .Одвела сам пре неки дан сина матуранта на Филолошки у Београд и рекла му:“ Доброо упамти ово место,где смо се пре 20 година борили за знање…испало је да не вреди ничему у овом корумпираном друштву!Памет у главу,просвету заобилази у широком луку!
Nisam baš čuo da svako selo ima fakultete za nastavnike, a pogotovu ne za fizičare i matematičare. To je za mene novina. A čuo sam, i to i znam, da po selima ima privatnih fakulteta. Koji nisu nastavnički.
Na Pedagoškom fakultetu u Somboru ove godine je upisano 40 učitelja, 27 vaspitača, 5 bibliotekara i 4 studenta digitalnog obrazovanja.
Sa svih drugih fakulteta moguće je naći posao van prosvete ali ovo je fakultet koji kada se završi mogućnosti je jako malo – prosveta.