САНУ: Психолошкиња, војникиња, секретарка – граматички неправилно!

фебруар 26, 2019

Поводом још једном актуелне теме о родно сензитивном језику, променама у српском, као и у најављеној новој регулативи и правилима, на друштевним мрежама се појавио раније усвојен званичан став Института за српски језик САНУ о овој теми. Одбор за стандардизацију српског језика Института је пре неколико година донео Одлуку којом се, како САНУ тврди, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, “ставља тачка на све даље тврдње о исправности родно диференцираног језика”.

Документ је објављен на званичном сајту Института, датиран је на 2015. годину, а како нам је речено, то је и даље важећи став Института.

Уводне напомене

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.

Образложење

1. Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о вањезичкој стварности.

 

2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случајевима где се оно јавља: на пример, уместо chairperson препоручује се коришћење chairperson, а уместо полицеман –police officer . Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

 

3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, већ лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

 

4. Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, већ од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

 

5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

 

Препоруке и ставови одбора за стандардизацију српског језика

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, већ подразумева свест о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.

Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос. Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје ГК Франкфурт. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен као одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.F: youtube/screenshot

Фото: youtube/screenshot

извор: Институт за српски језик

ИЗВОР: Б92

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


10 коментара на "САНУ: Психолошкиња, војникиња, секретарка – граматички неправилно!

  1. Borislav Jošanov каже:

    A šta uraditi kada se navodi samo spisak ljudi sa njihovim zanimanjima, gde ime može biti i muško i žensko? Npr. Boba Jović, psiholog.

    1. Aleksandar каже:

      Nema potrebe bilo šta uraditi u tom slučaju. “Boba Jović, psiholog” nije cela rečenica, ako je potrebno odrediti pol to se može uraditi pre ili u nastavku rečenice. “Rekao nam je Boba Jović, psiholog u razgovoru…”, “Boba Jović, psiholog, objavila je knjigu…”
      Potpuno su u pravu da gramatički rod u jeziku i rodna ravnopravnost nemaju veze jedno sa drugim.

    2. Jordan каже:

      Na takvim spiskovima nije vazan pol osobe. Tamo gde je vazan imace rubriku za to.

    3. Marion каже:

      Gospodin ili Gospodja Boba Jovic, psiholog

      1. Lucija каже:

        A kako ćemo sa osobama koje su prirodno jednog pola, a osećaju se suprotno od toga? Ili kako ćemo sa trećim ili neutralnim polom (naravno sve po osećaju) ?
        Sve je dovedeno do apsurda! Time sto se insistira na rodnoj ravnopravnosti u imenu profesije, samo ukazujemo na polnu diskriminaciju…

      2. Skeletžena каже:

        Sram vas bilo SANU. Prva teza u “obrazloženju” da pogled na svet, sistem kulture i društveni sistem nisu uslovljeni jezikom je smešna. Jezički elementi su i nastali kao potreba čoveka da osmisli i uredi svet u kojem živi, što dalje implicira da jezik apsolutno treba da prati promene u društvenom poimanju sveta. Šta znači da je uredu upotrebljivati oblike ženskog roda za imenice koje označavaju profesije ako je to u skladu sa dobrom jezičkom praksom? To znači da praksa i upotreba mogu da promene pavila jezika koja nisu matematičke i fizičke formule, gospodo, koliko god vi žudeli da to tako predstavite. Pišete proglase i nacrte, izlazite u javnost da podstičete autoritarnost i patrijarhat pod okriljem “autoriteta” institutije a kada je pitanje važnih društveno-političkih promena za bolju budućnost mladih u ovoj zemlji, nigde vas nema!

  2. Ime! каже:

    A SLUŠKINJA nije gramatički nepravilno? Pretpostavljam da mislite da je u redu da se ženama ovog zanimanja da ženski rod s obzirom da treba da SLUŠA, ali ne i kada želi da vam pokaže da je ravnopravna sa vama muškima! Gadite mi se!

    1. Osoba каже:

      Upravo se o tome radi. Izraz sluškinja je gramatički neispravan.

    2. Osoba каже:

      Upravo se radi o tome da je izraz sluškinja gramatički neispravan

  3. Nije ni bitno каже:

    Sto bi Amerikanci rekli Trigered hahaha…

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама