Просветна јавност различито је реаговала на вест да ће српску просвету и науку наредне четири године водити Младен Шарчевић – док једни позитивно оцењују његово дугогодишње искуство у предуниверзитетском образовању, други га у старту дисквалификују јер долази из приватног система.
Саговорници Данаса се слажу да ће му као нестраначкој личности бити тешко да убеди премијера и владу да се повећа издвајање за образовање и науку, што треба да буде приоритет у раду будућег министра.
– Прво што очекујем од новог министра је да се, у складу са Стратегијом развоја образовања Србије, у буџету за 2017. избори за повећање издвајања за просвету и науку у износу од најмање 0,5 одсто БДП-а, и да тако ради све четири године мандата, како би са садашњих три одсто стигли на неких 5,5 до шест одсто БДП-а, што је просек у земљама Западне Европе. Зато оне и имају такав стандард и квалитет у просвети, док наши наставници о условима рада као што су у „Руђеру Бошковићу“, где је Шарчевић генерални менаџер, могу само да сањају. Ако то уради, све остало ће бити лакше – каже за Данас Александар Липковски, председник Националног просветног савета.
Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница, сматра да је из угла школства похвално што је на месту министра просвете особа са више него добрим искуством из струке. Мајић подсећа да је нови министар активно учествовао у три важна сегмента образовног рада – био је наставник, директор школе и оснивао је и формирао нове школе. Искуства му, каже, не недостаје и са те стране „заслужује разумевање и подршку просветне јавности која ће, ван сваке сумње, имати замерке што министар долази из приватног сектора“. Мајић сматра да ће то „подгревати синдикалне параноје да му је задатак да активно проширује простор за размах приватних иницијатива у образовању“, што он лично види само као квалитет и једину наду да се поправи квалитет домаћег школства.
– С друге стране, можемо очекивати да ће научна заједница имати велике резерве јер министар није професионални научник, запослен у државном институту или факултету, што је много пута виђено. Пук је тешко задовољити, нарочито код нас када се, поштујући доминантну племенску културу, више гледа чији је министар, одакле је, ко му је фамилија и из којих крајева потиче, која му је боја очију и како му изгледа брачни друг, но шта стварно зна, уме и разуме и какве идеје и програме нуди. Новом министру желим пуно среће и енергије, нарочито у првом изазову где ће се показати сва предност или слабост његовог нестраначког статуса, а то је да формира квалитетан тим сарадника и помоћника и осигура снажну, искрену и доследну подршку премијера и министра финансија – поручује Мајић.
У избор квалитетних сарадника који ће водити ресоре високог образовања и науке уздају се и у Националном савету за високо образовање. Генерални секретар тог тела Миодраг Поповић сматра да се Шарчевић неће много упуштати у промене у тим ресорима, с обзиром на његово искуство у доуниверзитетском образовању. Због тога је, каже, важно да бар један државни секретар добро познаје науку и високо образовање, те да би било идеално да то буде човек који је био на управљачкој функцији, било као декан, ректор или проректор. Ипак, Поповић указује да је кључно да нови министар издејствује више новца за науку.
– Ако то не уради наука и високо образовање ће пропасти, јер смо са постојећим издвајањима на репу Европе. У високом образовању неопходно је усаглашавање са новим европским тенденцијама, мора се стимулисати материјално, али и на други начин упис студената у техничко-технолошке и природне науке – каже Поповић.
За синдикате образовања дилеме нема – први корак мора да буде решавање проблема технолошких вишкова, с обзиром да је 15. август рок када листе морају да буду објављене.
Председница Уније синдиката просветних радника Јасна Јанковић истиче за Данас да је један од приоритета доношење новог Закона о основама система образовања и васпитања „јер постојећи не прати ни систем, ни време у којем живимо“, смањење броја ученика у одељењу бар на 27, департизација и контрола рада директора школа, чију „владавину“ карактеришу осионост и безвлашће… На питање може ли Шарчевић нешто да уради с обзиром да на позицију министра долази као нестраначка личност, Јанковићева одговара да, гледајући пример Срђана Вербића, нема изгледа да добије подршку владе за своје одлуке. Нада се да је сарадња са осталим министрима ипак могућа, јер ће просвету водити човек који добро познаје прилике у образовању.
Инспекција, мрежа школа…
Осим решавања проблема технолошких вишкова за Слободана Брајковића, председника Синдиката радника у просвети Србије, у неодложне послове спада доношење закона о инспекцији, нове мреже школа, као и побољшање материјалног положаја просветних радника, што је премијер Вучић већ обећао.
Пише: В. Андрић
Извор: danas.rs