Младен Шарчевић био је министар просвете у веома деликатном периоду, када се просветни систем као и цела држава суочио са пандемијом. Онлајн настава, ТВ часови, проблеми са малом матуром, проваљивање тестова, све је то протутњало просветним ресором за време Шарчевићевог мандата. Са места министра, он је прешао на нову функцију и сада је саветник председника државе – бави се стратешким и реформским питањима у области образовања. За портал Нова, Шарчевић је говорио о задацима који га очекују са нове позиције. Речи је било и о утицају короне на наш просветни систем, а некадашњи министар најављује и план надокнаде онога што је у градиву пропуштено током пандемије.
“Стратегије се неће мењати због короне, оне су дугорочне. Овде само може да дође до неке врсте надокнаде рада на знању ученика, због, евентуално, очекиваних пропуста и смањења обима рада. Ако ме буду питали, ја ћу наметнути питање шта ћемо све предложити, шта ће све да се ради у пролећном периоду, у виду неких надокнада, у виду преласка неких делова градива који су сада донекле смањени”, најављује Шарчевић и открива нам теме које ће предложити у раду Савета за стратешка питања и реформе у области образовања, васпитања и науке – тела у којем су, поред њега и премијерка Ана Брнабић и актуелни министар просвете Бранко Ружић.
Упитан да ли надокнада подразумева и неке додатне часове, Шарчевић каже да је сада рано говорити о томе.
Занимало нас је и да ли би он у овом тренутку предложио да и ученици млађих разреда, попут старијих ђака основне школе и средњошколаца, пређу на онлајн наставу.
“Свуда у свету је то постављено овако. До 11. године, деца су обавезна да имају старатеља са собом и не могу да седе код куће сама”, каже Шарчевић.
Некадашњи министар, а актуелни саветник председника Србије, сматра да ће и мала матура на крају текуће школске године бити још боље дигитално припремљена.
Занимала нас је и Шарчевићева оцена о томе како је образовни систем до овог тренутка одговорио на проблем пандемије и спровођење наставе у другачијим околностима.
“Ми смо добар модел направили још у марту, а онда смо добро пливали до јуна, били смо цењени похваљени и у неким размерама ван државе. Да је било пара, да смо могли да набавимо још силне рачунаре, били бисмо још кудикамо спремнији. Међутим, знате и сами да је било и питање чувања плата, да су морали буџети да се коригују.”, објашњава доскорашњи министар.
Са садашње позиције саветника председника Србије, Шарчевић се бави дугорочним стратегијама када је реч о просвети и науци, плановима за наредних десетак година.
“Образовни стандарди постигнућа нису се мењали више од 50 година. Садржаји који се преносе и репродукују на застарели начин и где има отпора и где се много заборавља. Зато ми на ПИСА тестовима не можемо да направимо велики квалитативни искорак. Нико се више од 50 година није удубио да све наставне садржаје, од првог основне до краја средње школе, комплетно истресе и препакује. Са циљем да се 30 посто тога смањи, али не тако што ћете га исећи, избацити, него тако што ћете га на други начин радити”, објашњава Шарчевић један од својих задатака.