Ministar prosvete Mladen Šarčević smatra da bi trebalo izbaciti iz škole đake koji sarađuju s dilerima, ali i pooštriti kazne za roditelje kako bi se sprečilo prodavanje droge u okolini škola i u školskim dvorištima.
– Moraju se pooštriti kazne za roditelje, oni brinu o deci, oni moraju znati šta se dešava. Deca koja su ušla u taj svet moraju da se leče, jer je narkomanija bolest zavisnosti. Oni koji prodaju drogu u blizini škola su na meti policije, koja mora pojačati prisustvo. S druge strane, ti dileri imaju svoje saveznike među đacima, koji onda nemaju status učenika, jer je to maloletnički kriminal i treba ih izbaciti iz škole – rekao je Šarčević.
Ne vole školu, sa prijateljima najčeše komuniciraju putem SMS, doručkuju vikendom kada su tu roditelji, misle da kubure sa kilažom a u stvari su previše mršavi, sa 15 godina već su imali prvi seks, popušili prvu cigaretu, probali marihuanu i napili se. Ovo je kartak opis prosečnog deteta u Srbiji školskog uzrasta.
– Mi smo promenili stvari, više ne može da se prikriva, zbog toga je sada vidljivije u kom obimu je prisutno vršnjačko nasilje – navodi Šarčević.
On napominje da je formirana međuministarska grupa i da su određeni jasni protokoli postupanja.
Ipak, ističe, samo Ministarstvo prosvete ne može rešiti problem.
U školi, kod kuće uz lektiru, a naročito drsko ispred policijskih kola, tinejdžeri iz Srbije uživaju u opojnim supstancama, a time se hvale i utrkuju na Instagram nalogu „Droga Srbija“.
– Moraju biti uključeni Ministarstvo rada, MUP, pravosuđe, ali i mnogi drugi. Sistemskim zakonom pooštrili smo kazne za roditelje koji sada moraju vidljivo uzeti veću ulogu u vaspitanju svoje dece. Sad radimo mnogo na prevenciji. Ona podrazumeva i promenu strategije, koja je usvojena, ali na cijoj realizaciji nije rađeno. Ali prevencija podrazumeva i medijsku kampanju, promociju pravih vrednosti – rekao je Šarčević.
Na konstataciju da je u Srbiji već dugo prisutan problem niskih plata nastavnika i profesora, Šarčević ukazuje da to nije slučaj samo u Srbiji, te navodi da se niko nije radom u prosveti obogatio, „ni u Evropi ni u svetu“.
– Imate veoma malo izuzetaka, poput skandinavskih zemalja, Južne Koreje. U Srbiji, ako neko nije primetio, plate se već dva puta koriguju za godinu dana, za šest, pa za 10 odsto. Najavljuje se novo povećanje do kraja godine i nadam se da će krajem ove i 2019. boljitak biti vidljiv – navodi ministar.
Upitan kada će biti moguće novo zapošljavanje u školama, Šarčević kaže da je obaveznim penzionisanjem sa 65 godina stvoren prvi uslov za novo zapošljavanje.
– A da bismo imali zapošljavanje, moramo preurediti sistem. Na primer, sada imamo da, na osnovu Pravilnika o normativima za vannastavno osoblje, u srednjoj školi imate duplo više domara i tetkica, jer se pravilnik bazira na broju učenika, a ne na površini koju treba da održavaju. S druge strane, smanjen je broj stručnih saradnika, koji imaju veoma važnu ulogu – navodi ministar.
Osvrnuo se i na uvođenje elektronskih dnevnika kojima su, kako kaže, zadovoljni i roditelji i nastavnici.
– Vreme koje nastavnici provode u administraciji je prepolovljeno. Roditelji su informisani o svemu, i to vrlo brzo, tako da manipulacija nema. Izostanci učenika su drastično smanjeni, prijave na ocenjivanje takođe i to je prva faza E-dnevnika – navodi on.
Mnogo važnija faza, dodaje, biće analitika.
– Planirali smo da tokom ove godine 200 škola uvedemo u sistem elektronskog dnevnika, toliko smo obezbedili sredstava, jer je to skup proces koji podrazumeva opremanje škola i obuku nastavnika. Prijavilo se još 500 škola, što je ukupno 700, od 1.751 škole, koliko ih imamo – rekao je Šarčević.
Napominje da je veoma zadovoljan i kako se realizuje program dualnog obrazovanja kojim je, kako navodi, obuhvaćeno osam odsto srednjoškolaca u 19 obrazovnih profila.
– Za narednu školsku godinu planiramo još 14 novih profila – poručio je Šarčević.
Izvor: Blic
Što se zarade tiče, povećanjem osnovice će me poslodavac, u ovom slučaju Republika Srbija još više opljačkati jer mi je po zakonu o radu uskratila pravo na procenat minulog rada dužeg od dve decenije. Taj se minuli rad odnosi na rad u IT sektoru i to iskustvo je mojoj ustanovi potrebno svakodnevno, a i ostalim školama takođe. Uskoro mi sleduje „jubilarna nagrada“ za 30 godina staža (zamislite tu mi staž računaju, kao i za godišnji odmor) tako da sam uvekiko jubilarnu nagradu sam sebi „zaradio“.
Što se esDnevnika (projekta uvezenog iz Hrvatske na mala vrata) tiče, nije tačno da se upola manje vremena troši na administraciju jer nastavnici i te kako vreme troše na ovaj servis, ali od kuće, jer u velikom broju ustanova je situacija takva da su daleko od uslova koje treba ispunjavati da bi se ovaj projekat „vrteo“ kako treba.
Taj deo priče od ponuđača eDnevnika (kako se u Hrvatskoj zove a kod su dodali samo S) nije prepisan, a odnosi se na jasno propisane uslove koje škola treba da ispuni kako bi pristupila eDnevniku. Iz tog razloga, najverovatnije, i nije još uvek ni posle šest godina od pilot faze, 26% škola u Hrvatskoj uvelo ovaj servis. Uzgred, Hrvatska je z pilot fazu krenula sa tri pažljivo odabrane škole, a mi sa 200, 300, 500, grlom u jagode, bez potrebnih saglasnosti, javne rasprave, tendera i td. Ko administrira podatke od najvećeg nacionalnog značaja u Republici Srbiji? AMRES sigurno ne. AMRES samo hostuje bazu podataka esDnevnika. Ko je administrator i ko nam garantuje da podaci ne cure iz baze? Pazite, reč je o najosetljivijim podacima ako izuzmemo bezbedonosne i vojne.
Užasavajući je broj propusta koji se prave u radu ministarstva i njegovih pomoćnih poluga. Nezajažljiva želja da se napravi „korak od sedam milja“ i da se bude „bolji po svaku cenu“ dovešće nas do zida koji više ni sa titanijumskom oblogom na glavi nećemo moći da probijemo.
Postoji jedna lepa misao kada su škole i obrazovanje u pitanju, a odnosi se na to da do promena u obrazovanju treba dolaziti sa neophodnom količinom svesti o njima. Da li je to slučaj sa onima koji ovde sprovode „reformu“ obrazovnog sistema?
„Niko se nije obogatio od rada u prosveti…“..(!!!)…Osim njega. Šarlatan.
Slažem se Ema da nam je ministar šarlatan u svakom pogledu, ali ima tu drugi momenat. Da je šarlatan ko što je bio Žarko Obradović ni po jada. Taj se nije mešao u svoj posao, i to je, da me ne razumete pogrešno, fenomenalno, jer bar nije pravio nikakvu štetu. Ovaj je zapeo da upropasti prosvetu svojim šarlatanskim uplitanjem. Poslednja devastacija je uvođenje nekakvih dodatnih kvazičasova prvacima u gimnaziji, džaba što čak i u ovim smešnim srpskim zakonima piše o maksimalnom broju časova. Predlažem da đaci ponesu jastuke, pa da noće u gimnaziji, usput učeći potpune budalaštine propisane od onih nesrećnika iz zavoda za (ne)kvalitet obrazovanja, i aminovano od ministra za (ne)obrazovanje.