Како „Политика” незванично сазнаје, министар просвете Младен Шарчевић повукао је из радне верзије новог Закона о основама система образовања и васпитања члан 204. који предвиђа да министар бира директорке свих образовних установа шест месеци од усвајања овог закона.
Да је овај члан остао, Шарчевић би у септембру бирао више од 2.000 директора вртића, школа, ученичких домова… што је тешко извести у тако кратком року. Дакле, то значи да ће министар бирати директоре како коме буде истекао мандат.
Подсетимо, наш лист је данас објавио Нацрт закона у којем је постојао овај члан, а који је истог дана избрисан са објашњењем да овај документ представља радну недовршену верзију и да документ који је доспео у јавност путем медија није усвојен као званична радна верзија.
Представници синдиката одмах су реаговали на овај члан, објашњавајући да је немогуће да директор зна ситуацију на локалу и сваког кандидата појединачно и да је бесмислено да он буде тај који ће давати коначну реч приликом избора директора. Они поздрављају овај потез министра и надају се да ће отклонити и друге проблематичне чланове које су уочили у Нацрту.
Преговори синдиката са Министарством просвете око будућег закона почињу сутра а једна од основних замерки је и што би по новим решењима директоре бирао министар лично, а не као до сада школских одбори.
Упркос разним верзијама које су се чуле у јавности о појачаној улози оснивача, састав школских одбора би ипак остао непромењен, са девет чланова (по три представника локалне самоуправе, запослених и родитеља). Нацрт предвиђа да Комисија коју формира школски одбор спроводи поступак избора директора, почевши од обраде конкурсне документације до мишљења наставничког већа о кандидатима (на посебној седници сви запослени се тајним гласањем изјашњавају о кандидатима).
Школски одбор на крају саставља листу свих кандидата о уз образложење, доставља министру просвете, заједно са извештајем Комисије. Министар потом обавља избор директора, а уколико утврди да конкурс није спроведен у складу са законом, биће расписан нови конкурс.
Занимљиво је да у закону не постоји ограничење мандата директора. Наводи се да се директор именује на период од четири године и да му мирује радни однос за време периода за који је постављен на радном месту са кога је постављен. У претходном тј актуелном закону, радно место директора се чувало само током првог мандата, што у пракси никада није поштовано.
Аутор: Сандра Гуцијан
Извор: Политика
Да је овај члан остао, Шарчевић би у септембру бирао више од 2.000 директора вртића, школа, ученичких домова… што је тешко извести у тако кратком року. Дакле, то значи да ће министар бирати директоре како коме буде истекао мандат.
Подсетимо, наш лист је данас објавио Нацрт закона у којем је постојао овај члан, а који је истог дана избрисан са објашњењем да овај документ представља радну недовршену верзију и да документ који је доспео у јавност путем медија није усвојен као званична радна верзија.
Представници синдиката одмах су реаговали на овај члан, објашњавајући да је немогуће да директор зна ситуацију на локалу и сваког кандидата појединачно и да је бесмислено да он буде тај који ће давати коначну реч приликом избора директора. Они поздрављају овај потез министра и надају се да ће отклонити и друге проблематичне чланове које су уочили у Нацрту.
Преговори синдиката са Министарством просвете око будућег закона почињу сутра а једна од основних замерки је и што би по новим решењима директоре бирао министар лично, а не као до сада школских одбори.
Упркос разним верзијама које су се чуле у јавности о појачаној улози оснивача, састав школских одбора би ипак остао непромењен, са девет чланова (по три представника локалне самоуправе, запослених и родитеља). Нацрт предвиђа да Комисија коју формира школски одбор спроводи поступак избора директора, почевши од обраде конкурсне документације до мишљења наставничког већа о кандидатима (на посебној седници сви запослени се тајним гласањем изјашњавају о кандидатима).
Школски одбор на крају саставља листу свих кандидата о уз образложење, доставља министру просвете, заједно са извештајем Комисије. Министар потом обавља избор директора, а уколико утврди да конкурс није спроведен у складу са законом, биће расписан нови конкурс.
Занимљиво је да у закону не постоји ограничење мандата директора. Наводи се да се директор именује на период од четири године и да му мирује радни однос за време периода за који је постављен на радном месту са кога је постављен. У претходном тј актуелном закону, радно место директора се чувало само током првог мандата, што у пракси никада није поштовано.
Аутор: Сандра Гуцијан
Извор: Политика