Kako „Politika” nezvanično saznaje, ministar prosvete Mladen Šarčević povukao je iz radne verzije novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja član 204. koji predviđa da ministar bira direktorke svih obrazovnih ustanova šest meseci od usvajanja ovog zakona.
Da je ovaj član ostao, Šarčević bi u septembru birao više od 2.000 direktora vrtića, škola, učeničkih domova… što je teško izvesti u tako kratkom roku. Dakle, to znači da će ministar birati direktore kako kome bude istekao mandat.
Podsetimo, naš list je danas objavio Nacrt zakona u kojem je postojao ovaj član, a koji je istog dana izbrisan sa objašnjenjem da ovaj dokument predstavlja radnu nedovršenu verziju i da dokument koji je dospeo u javnost putem medija nije usvojen kao zvanična radna verzija.
Predstavnici sindikata odmah su reagovali na ovaj član, objašnjavajući da je nemoguće da direktor zna situaciju na lokalu i svakog kandidata pojedinačno i da je besmisleno da on bude taj koji će davati konačnu reč prilikom izbora direktora. Oni pozdravljaju ovaj potez ministra i nadaju se da će otkloniti i druge problematične članove koje su uočili u Nacrtu.
Pregovori sindikata sa Ministarstvom prosvete oko budućeg zakona počinju sutra a jedna od osnovnih zamerki je i što bi po novim rešenjima direktore birao ministar lično, a ne kao do sada školskih odbori.
Uprkos raznim verzijama koje su se čule u javnosti o pojačanoj ulozi osnivača, sastav školskih odbora bi ipak ostao nepromenjen, sa devet članova (po tri predstavnika lokalne samouprave, zaposlenih i roditelja). Nacrt predviđa da Komisija koju formira školski odbor sprovodi postupak izbora direktora, počevši od obrade konkursne dokumentacije do mišljenja nastavničkog veća o kandidatima (na posebnoj sednici svi zaposleni se tajnim glasanjem izjašnjavaju o kandidatima).
Školski odbor na kraju sastavlja listu svih kandidata o uz obrazloženje, dostavlja ministru prosvete, zajedno sa izveštajem Komisije. Ministar potom obavlja izbor direktora, a ukoliko utvrdi da konkurs nije sproveden u skladu sa zakonom, biće raspisan novi konkurs.
Zanimljivo je da u zakonu ne postoji ograničenje mandata direktora. Navodi se da se direktor imenuje na period od četiri godine i da mu miruje radni odnos za vreme perioda za koji je postavljen na radnom mestu sa koga je postavljen. U prethodnom tj aktuelnom zakonu, radno mesto direktora se čuvalo samo tokom prvog mandata, što u praksi nikada nije poštovano.
Autor: Sandra Gucijan
Izvor: Politika
Da je ovaj član ostao, Šarčević bi u septembru birao više od 2.000 direktora vrtića, škola, učeničkih domova… što je teško izvesti u tako kratkom roku. Dakle, to znači da će ministar birati direktore kako kome bude istekao mandat.
Podsetimo, naš list je danas objavio Nacrt zakona u kojem je postojao ovaj član, a koji je istog dana izbrisan sa objašnjenjem da ovaj dokument predstavlja radnu nedovršenu verziju i da dokument koji je dospeo u javnost putem medija nije usvojen kao zvanična radna verzija.
Predstavnici sindikata odmah su reagovali na ovaj član, objašnjavajući da je nemoguće da direktor zna situaciju na lokalu i svakog kandidata pojedinačno i da je besmisleno da on bude taj koji će davati konačnu reč prilikom izbora direktora. Oni pozdravljaju ovaj potez ministra i nadaju se da će otkloniti i druge problematične članove koje su uočili u Nacrtu.
Pregovori sindikata sa Ministarstvom prosvete oko budućeg zakona počinju sutra a jedna od osnovnih zamerki je i što bi po novim rešenjima direktore birao ministar lično, a ne kao do sada školskih odbori.
Uprkos raznim verzijama koje su se čule u javnosti o pojačanoj ulozi osnivača, sastav školskih odbora bi ipak ostao nepromenjen, sa devet članova (po tri predstavnika lokalne samouprave, zaposlenih i roditelja). Nacrt predviđa da Komisija koju formira školski odbor sprovodi postupak izbora direktora, počevši od obrade konkursne dokumentacije do mišljenja nastavničkog veća o kandidatima (na posebnoj sednici svi zaposleni se tajnim glasanjem izjašnjavaju o kandidatima).
Školski odbor na kraju sastavlja listu svih kandidata o uz obrazloženje, dostavlja ministru prosvete, zajedno sa izveštajem Komisije. Ministar potom obavlja izbor direktora, a ukoliko utvrdi da konkurs nije sproveden u skladu sa zakonom, biće raspisan novi konkurs.
Zanimljivo je da u zakonu ne postoji ograničenje mandata direktora. Navodi se da se direktor imenuje na period od četiri godine i da mu miruje radni odnos za vreme perioda za koji je postavljen na radnom mestu sa koga je postavljen. U prethodnom tj aktuelnom zakonu, radno mesto direktora se čuvalo samo tokom prvog mandata, što u praksi nikada nije poštovano.
Autor: Sandra Gucijan
Izvor: Politika