Mинистар просвете Mладен Шарчевић наjавио jе данас да се ради на посебном закону за основне школе коjим ће кроз техничко образовање бити уведен нови предмет предузетничко васпитања.
Oн jе обjаснио да то не значи да ће деца бити оптерећена са више часова, већ да ће од петог разреда предузетничко васпитање учити кроз техничко образовање.
Шарчевић каже да од следеће недеље почиње рад на више закона коjим ће се омогућити послодавцима већа улогу у систему образовања.
„Не мењамо законе због не знам чега, већ због промена квалитета образовања у Србиjи и жеље да млади људи дођу до свог парчета хлеба“, рекао jе министар на округлом столу „Улога локалних самоуправа у дуалном образовању“.
Дуално образовање, додаjе Шарчевић, не доживљаваjу сви на исти начин, да већ постоjе добри ресурси у поjединим школама, а да jе све више школа и компаниjа коjе су заинтересoване за таj начин рада.
Oн jе поjаснио да послодавац има потребу да добиjе радника коjи jе обучен, те да jе у школовању таквих кадрова неопходна сарадња школа, локалне самоправе, привреде.
„Поносан сам када обиђем установе коjе су све добро урадиле. У Србиjи има добрих примера праксе. Oво ниjе проjекат jедног министра и његовог тима. Mи смо осетили дух времена и потребу друштва“, навео jе министар.
Председник Привредне коморе Србиjе Mарко Чадеж рекао jе да су се склопиле коцкице да се уведе дуално образовање у школе, те да jе преломни моменат да се каже да ли ћемо школовати будуће генерациjе за европско тржиште рада, или ће се школовати изгубљене генерациjе.
Поjашњава да су наjчешће замерке инвеститора из иностранства, али и домаћих привредника проблем квалитетна радна снага.
Додаjе да дуално образовање сви доживљаваjу на своj начин и често се може чути да „држава жели да добиjе jефтину радну снагу на траци“.
„Покушавамо да отклонимо ту врсту неразумевања“, рекао jе Чадеж и додао да jе улога локалне самоуправе значаjна за подстицаj да се одговори на потребе за образованом радном снагом.
„Сви су свесни да се дуално образовање уводи корак по корак. Нико то ниjе увео за jедну школску годину. Tреба да уводимо профиле за коjе знамо да ће бити одрживи наредних 10 до 15 година“, рекао jе председник ПKС.
Генерални секретар Сталне конференциjе градова и општина Ђорђе Станичић рекао jе да су у Србиjи проблем незапосленост, нова радна места, али да и провреда има потешкоће у проналажењу квалитетне радне снаге.
Партнерским радом, наглашава, министарства просвете, ПKС, локалних самоуправа, школа, привреде, може се одговорити савременим потребама тржишта рада.
Школе коjе развиjу систем дуалног образовања склапаће уговоре са компаниjама и родитељима, а ученици ће радити у реалним условима.
Директор сектора едукациjе ПKС Mирjана Kовачевић нагласила jе да jе дуално образовање модел коjи развиjа склоност ученика према предузетништву и да се то наjбоље показало у земљама коjе су га већ увеле.
Извор: Танјуг
Oн jе обjаснио да то не значи да ће деца бити оптерећена са више часова, већ да ће од петог разреда предузетничко васпитање учити кроз техничко образовање.
Шарчевић каже да од следеће недеље почиње рад на више закона коjим ће се омогућити послодавцима већа улогу у систему образовања.
„Не мењамо законе због не знам чега, већ због промена квалитета образовања у Србиjи и жеље да млади људи дођу до свог парчета хлеба“, рекао jе министар на округлом столу „Улога локалних самоуправа у дуалном образовању“.
Дуално образовање, додаjе Шарчевић, не доживљаваjу сви на исти начин, да већ постоjе добри ресурси у поjединим школама, а да jе све више школа и компаниjа коjе су заинтересoване за таj начин рада.
Oн jе поjаснио да послодавац има потребу да добиjе радника коjи jе обучен, те да jе у школовању таквих кадрова неопходна сарадња школа, локалне самоправе, привреде.
„Поносан сам када обиђем установе коjе су све добро урадиле. У Србиjи има добрих примера праксе. Oво ниjе проjекат jедног министра и његовог тима. Mи смо осетили дух времена и потребу друштва“, навео jе министар.
Председник Привредне коморе Србиjе Mарко Чадеж рекао jе да су се склопиле коцкице да се уведе дуално образовање у школе, те да jе преломни моменат да се каже да ли ћемо школовати будуће генерациjе за европско тржиште рада, или ће се школовати изгубљене генерациjе.
Поjашњава да су наjчешће замерке инвеститора из иностранства, али и домаћих привредника проблем квалитетна радна снага.
Додаjе да дуално образовање сви доживљаваjу на своj начин и често се може чути да „држава жели да добиjе jефтину радну снагу на траци“.
„Покушавамо да отклонимо ту врсту неразумевања“, рекао jе Чадеж и додао да jе улога локалне самоуправе значаjна за подстицаj да се одговори на потребе за образованом радном снагом.
„Сви су свесни да се дуално образовање уводи корак по корак. Нико то ниjе увео за jедну школску годину. Tреба да уводимо профиле за коjе знамо да ће бити одрживи наредних 10 до 15 година“, рекао jе председник ПKС.
Генерални секретар Сталне конференциjе градова и општина Ђорђе Станичић рекао jе да су у Србиjи проблем незапосленост, нова радна места, али да и провреда има потешкоће у проналажењу квалитетне радне снаге.
Партнерским радом, наглашава, министарства просвете, ПKС, локалних самоуправа, школа, привреде, може се одговорити савременим потребама тржишта рада.
Школе коjе развиjу систем дуалног образовања склапаће уговоре са компаниjама и родитељима, а ученици ће радити у реалним условима.
Директор сектора едукациjе ПKС Mирjана Kовачевић нагласила jе да jе дуално образовање модел коjи развиjа склоност ученика према предузетништву и да се то наjбоље показало у земљама коjе су га већ увеле.
Извор: Танјуг
Kakve veze ima TO sa preduzetnistvom? Mnogo vise ima sa odredjenim drustvenogeografskim temama.
Превазиђен је концепт изучавања садашњег предмета техничко образовање који се заснивао на социјалистичко самоуправљање и запошљавање свршених ученика наших школа у друштвена индустријска предузећа. Таквих предузећа више нема, приватизована су, а појавили су се на сцени мали предузетници који треба да покрећу свој мали бизнис након стеченог образовања. То је разлог да ученике учимо већ од петог разреда кроз теxничко образовање како да се навикавају да буду предузимљиви и у школи што се тиче успеxа, а затим да након успешно стеченог образовања покрену се за посао као мали предузетници оснивањем своје фирме онакву какву оснивају уз подстицај државе људи у земљама ЕУ. Држава више нема инструменте где да запосли свршене ученике након стеченог образовања јер је нестало социјалистичко самоуправљање а са њим и могућност државе да запошљава народ у својим друштвеним индустријским предузећима. Ученике треба учити већ од петог разреда кроз техничко образовање како се зарађује новац и да све што ураде практично на часовима теxничког образовања треба као производ да се уновчи на тржиште. То је би иновирало и мењало концепт теxничког образовања који би се ослањао на потребна знања и вештине малог предузетника који треба да започне сопствени бизнис – породична фирма. Треба учити ученике све од идеје до реализације производа или услуге који се манифестују преко тржишта у циљу стицања профита. Садашње теxничко не обуxвата и не препознаје потребе малог предузетника него се ослања на занимања која су се изучавала у време индустријске ере, а ми као друштво смо одавно ушли у постиндустријски период, тј. предузетништво и оснивање сопственог бизниса…
Одлична идеја да се предузетништво изучава кроз техничко образовање. Предлажем Игору да погледа наставне планове и програме у образовном систему Црне горе и видеће шта се и како изучава у седмом, осмом и деветом разреду основне школе из предмета Основи технике и предузетништва. Предузетништво је саставни део техничког образовања у основној школи и њиховим заједничким изучавањем остварује се позитивна синергија која подстиче ученике на стицање функционалног знања и вештина.
У Србији је у техничко накалемљена информатика наставницима који се за преношење информатичких знања нису школовали. Поред некомпетентних наставника техничког за информатичке садржаје које наставници прескачу и заобилазе, ученици су постали жртве лошег образовног система.
Подсетио бих Игора да је раније ученицима предмет Основи технике и производње био интересантан и много користан. И, зато је образовни систем Црне горе поставио предмет Основи технике и предузетништва у основној школи. Предузетништво је осавременило наставни предмет не само производњом који се раније звао Основи технике и производње него и услугама и идејама предузетништвом тако да је нов назив предмета Основи технике и предузетништва.
Што се предузетништва тиче у нашој држави Србији су због одсуства предузетничког духа многи људи потрошили своје високе отпремнине које су добили од фирме у којој су радили на „разноразне“ глупости уместо да су уложили та финансијска средства и покренули свој мали бизнис.
Присутно је велико незнање тако да сам у неким коментарима читао како неко поистовећује марксистичко учење са садашњим предметом предузетништво односно предузетничким образовањем. На крају, постављам питање људима који по сваку цену нешто коментаришу јер су докони: Ко је Билу Гејтсу гарантовао успех у послу?