Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je danas da se radi na posebnom zakonu za osnovne škole kojim će kroz tehničko obrazovanje biti uveden novi predmet preduzetničko vaspitanja.
On je objasnio da to ne znači da će deca biti opterećena sa više časova, već da će od petog razreda preduzetničko vaspitanje učiti kroz tehničko obrazovanje.
Šarčević kaže da od sledeće nedelje počinje rad na više zakona kojim će se omogućiti poslodavcima veća ulogu u sistemu obrazovanja.
„Ne menjamo zakone zbog ne znam čega, već zbog promena kvaliteta obrazovanja u Srbiji i želje da mladi ljudi dođu do svog parčeta hleba“, rekao je ministar na okruglom stolu „Uloga lokalnih samouprava u dualnom obrazovanju“.
Dualno obrazovanje, dodaje Šarčević, ne doživljavaju svi na isti način, da već postoje dobri resursi u pojedinim školama, a da je sve više škola i kompanija koje su zainteresovane za taj način rada.
On je pojasnio da poslodavac ima potrebu da dobije radnika koji je obučen, te da je u školovanju takvih kadrova neophodna saradnja škola, lokalne samoprave, privrede.
„Ponosan sam kada obiđem ustanove koje su sve dobro uradile. U Srbiji ima dobrih primera prakse. Ovo nije projekat jednog ministra i njegovog tima. Mi smo osetili duh vremena i potrebu društva“, naveo je ministar.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da su se sklopile kockice da se uvede dualno obrazovanje u škole, te da je prelomni momenat da se kaže da li ćemo školovati buduće generacije za evropsko tržište rada, ili će se školovati izgubljene generacije.
Pojašnjava da su najčešće zamerke investitora iz inostranstva, ali i domaćih privrednika problem kvalitetna radna snaga.
Dodaje da dualno obrazovanje svi doživljavaju na svoj način i često se može čuti da „država želi da dobije jeftinu radnu snagu na traci“.
„Pokušavamo da otklonimo tu vrstu nerazumevanja“, rekao je Čadež i dodao da je uloga lokalne samouprave značajna za podsticaj da se odgovori na potrebe za obrazovanom radnom snagom.
„Svi su svesni da se dualno obrazovanje uvodi korak po korak. Niko to nije uveo za jednu školsku godinu. Treba da uvodimo profile za koje znamo da će biti održivi narednih 10 do 15 godina“, rekao je predsednik PKS.
Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić rekao je da su u Srbiji problem nezaposlenost, nova radna mesta, ali da i provreda ima poteškoće u pronalaženju kvalitetne radne snage.
Partnerskim radom, naglašava, ministarstva prosvete, PKS, lokalnih samouprava, škola, privrede, može se odgovoriti savremenim potrebama tržišta rada.
Škole koje razviju sistem dualnog obrazovanja sklapaće ugovore sa kompanijama i roditeljima, a učenici će raditi u realnim uslovima.
Direktor sektora edukacije PKS Mirjana Kovačević naglasila je da je dualno obrazovanje model koji razvija sklonost učenika prema preduzetništvu i da se to najbolje pokazalo u zemljama koje su ga već uvele.
Izvor: Tanjug
On je objasnio da to ne znači da će deca biti opterećena sa više časova, već da će od petog razreda preduzetničko vaspitanje učiti kroz tehničko obrazovanje.
Šarčević kaže da od sledeće nedelje počinje rad na više zakona kojim će se omogućiti poslodavcima veća ulogu u sistemu obrazovanja.
„Ne menjamo zakone zbog ne znam čega, već zbog promena kvaliteta obrazovanja u Srbiji i želje da mladi ljudi dođu do svog parčeta hleba“, rekao je ministar na okruglom stolu „Uloga lokalnih samouprava u dualnom obrazovanju“.
Dualno obrazovanje, dodaje Šarčević, ne doživljavaju svi na isti način, da već postoje dobri resursi u pojedinim školama, a da je sve više škola i kompanija koje su zainteresovane za taj način rada.
On je pojasnio da poslodavac ima potrebu da dobije radnika koji je obučen, te da je u školovanju takvih kadrova neophodna saradnja škola, lokalne samoprave, privrede.
„Ponosan sam kada obiđem ustanove koje su sve dobro uradile. U Srbiji ima dobrih primera prakse. Ovo nije projekat jednog ministra i njegovog tima. Mi smo osetili duh vremena i potrebu društva“, naveo je ministar.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da su se sklopile kockice da se uvede dualno obrazovanje u škole, te da je prelomni momenat da se kaže da li ćemo školovati buduće generacije za evropsko tržište rada, ili će se školovati izgubljene generacije.
Pojašnjava da su najčešće zamerke investitora iz inostranstva, ali i domaćih privrednika problem kvalitetna radna snaga.
Dodaje da dualno obrazovanje svi doživljavaju na svoj način i često se može čuti da „država želi da dobije jeftinu radnu snagu na traci“.
„Pokušavamo da otklonimo tu vrstu nerazumevanja“, rekao je Čadež i dodao da je uloga lokalne samouprave značajna za podsticaj da se odgovori na potrebe za obrazovanom radnom snagom.
„Svi su svesni da se dualno obrazovanje uvodi korak po korak. Niko to nije uveo za jednu školsku godinu. Treba da uvodimo profile za koje znamo da će biti održivi narednih 10 do 15 godina“, rekao je predsednik PKS.
Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić rekao je da su u Srbiji problem nezaposlenost, nova radna mesta, ali da i provreda ima poteškoće u pronalaženju kvalitetne radne snage.
Partnerskim radom, naglašava, ministarstva prosvete, PKS, lokalnih samouprava, škola, privrede, može se odgovoriti savremenim potrebama tržišta rada.
Škole koje razviju sistem dualnog obrazovanja sklapaće ugovore sa kompanijama i roditeljima, a učenici će raditi u realnim uslovima.
Direktor sektora edukacije PKS Mirjana Kovačević naglasila je da je dualno obrazovanje model koji razvija sklonost učenika prema preduzetništvu i da se to najbolje pokazalo u zemljama koje su ga već uvele.
Izvor: Tanjug
Kakve veze ima TO sa preduzetnistvom? Mnogo vise ima sa odredjenim drustvenogeografskim temama.
Prevaziđen je koncept izučavanja sadašnjeg predmeta tehničko obrazovanje koji se zasnivao na socijalističko samoupravljanje i zapošljavanje svršenih učenika naših škola u društvena industrijska preduzeća. Takvih preduzeća više nema, privatizovana su, a pojavili su se na sceni mali preduzetnici koji treba da pokreću svoj mali biznis nakon stečenog obrazovanja. To je razlog da učenike učimo već od petog razreda kroz texničko obrazovanje kako da se navikavaju da budu preduzimljivi i u školi što se tiče uspexa, a zatim da nakon uspešno stečenog obrazovanja pokrenu se za posao kao mali preduzetnici osnivanjem svoje firme onakvu kakvu osnivaju uz podsticaj države ljudi u zemljama EU. Država više nema instrumente gde da zaposli svršene učenike nakon stečenog obrazovanja jer je nestalo socijalističko samoupravljanje a sa njim i mogućnost države da zapošljava narod u svojim društvenim industrijskim preduzećima. Učenike treba učiti već od petog razreda kroz tehničko obrazovanje kako se zarađuje novac i da sve što urade praktično na časovima texničkog obrazovanja treba kao proizvod da se unovči na tržište. To je bi inoviralo i menjalo koncept texničkog obrazovanja koji bi se oslanjao na potrebna znanja i veštine malog preduzetnika koji treba da započne sopstveni biznis – porodična firma. Treba učiti učenike sve od ideje do realizacije proizvoda ili usluge koji se manifestuju preko tržišta u cilju sticanja profita. Sadašnje texničko ne obuxvata i ne prepoznaje potrebe malog preduzetnika nego se oslanja na zanimanja koja su se izučavala u vreme industrijske ere, a mi kao društvo smo odavno ušli u postindustrijski period, tj. preduzetništvo i osnivanje sopstvenog biznisa…
Odlična ideja da se preduzetništvo izučava kroz tehničko obrazovanje. Predlažem Igoru da pogleda nastavne planove i programe u obrazovnom sistemu Crne gore i videće šta se i kako izučava u sedmom, osmom i devetom razredu osnovne škole iz predmeta Osnovi tehnike i preduzetništva. Preduzetništvo je sastavni deo tehničkog obrazovanja u osnovnoj školi i njihovim zajedničkim izučavanjem ostvaruje se pozitivna sinergija koja podstiče učenike na sticanje funkcionalnog znanja i veština.
U Srbiji je u tehničko nakalemljena informatika nastavnicima koji se za prenošenje informatičkih znanja nisu školovali. Pored nekompetentnih nastavnika tehničkog za informatičke sadržaje koje nastavnici preskaču i zaobilaze, učenici su postali žrtve lošeg obrazovnog sistema.
Podsetio bih Igora da je ranije učenicima predmet Osnovi tehnike i proizvodnje bio interesantan i mnogo koristan. I, zato je obrazovni sistem Crne gore postavio predmet Osnovi tehnike i preduzetništva u osnovnoj školi. Preduzetništvo je osavremenilo nastavni predmet ne samo proizvodnjom koji se ranije zvao Osnovi tehnike i proizvodnje nego i uslugama i idejama preduzetništvom tako da je nov naziv predmeta Osnovi tehnike i preduzetništva.
Što se preduzetništva tiče u našoj državi Srbiji su zbog odsustva preduzetničkog duha mnogi ljudi potrošili svoje visoke otpremnine koje su dobili od firme u kojoj su radili na „raznorazne“ gluposti umesto da su uložili ta finansijska sredstva i pokrenuli svoj mali biznis.
Prisutno je veliko neznanje tako da sam u nekim komentarima čitao kako neko poistovećuje marksističko učenje sa sadašnjim predmetom preduzetništvo odnosno preduzetničkim obrazovanjem. Na kraju, postavljam pitanje ljudima koji po svaku cenu nešto komentarišu jer su dokoni: Ko je Bilu Gejtsu garantovao uspeh u poslu?