Šarčević: Smenićemo najmanje četiri načelnika školskih uprava

Tačno nedelju dana nakon što su ministru prosvete iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja stigli nalazi vanredne kontrole ispitnog materijala zbog sumnje u propuste na maloj maturi u 28 škola, ministar Mladen Šarčević otkriva da nalazi još nisu potpuni jer se „nepravilnosti nisu događale samo u tri okruga, nego gde god je to bilo moguće”.
Neočekivano dobar uspeh koji daleko premašuje republički prosek, kao i ranijih godina, pobudio je sumnju da je neregularnosti bilo u Nišavskom, Pčinjskom i Raškom okrugu. Analiza je potvrdila da je odstupanje od procedure doprinelo nerealno visokom uspehu učenika u pojedinim školama iz Novog Pazara, Vranja, Prokuplja, Surdulice, Bujanovca, Vladičinog Hana, Trgovišta…
– Mnogo je bolje stanje u Nišavskom, nego u Pčinjskom i Raškom okrugu, to je za sada izvesno. Ali, imamo dosta pojedinačnih prijava roditelja i nastavnika iz drugih okruga koje nismo gledali kao tipične za ovu problematiku, imamo tu i Ćupriju i Beograd. Javljaju se širom Srbije ohrabreni našom odlučnošću da ovaj problem temeljno istražimo i rešimo. Do sredine avgusta, očekujem, imaćemo rezultate istraživanja, a onda ćemo javnosti predočiti koje su to bile situacije i koji ljudi, i tražiti odgovornost. Smenićemo najmanje četiri načelnika školskih uprava, neke zbog propusta na maloj maturi a pojedine i zbog drugih nepravilnosti u radu – objašnjava Šarčević.

Direktori osnovnih škola u kojima je bilo nepravilnosti na završnom ispitu, takođe će izgubiti fotelju. Po aktuelnim zakonskim rešenjima ministar može školskim odborima da predloži da smene direktore osmoletki, ali Šarčević pretpostavlja da će se o taj predlog oglušiti „oni odbori koji sa direktorima imaju čvrste saveze po nekim svojim pravilima”. Stupanjem na snagu novog krovnog zakona direktore škola moći će da smenjuje ministar.
– Poenta nije u kažnjavanju, iako će ga bez sumnje biti, nego pouka da se propusti u organizaciji i sprovođenju maturskog ispita više ne događaju, da se sistem promeni. Koncept polaganja mature sigurno će se menjati. Dobijamo četiri miliona evra za maturu. Evropska agenda IPA fondova, koja daje taj novac, ne precizira da je on namenjen za veliku maturu, nego za maturu i ispite. Pokušavamo da napravimo poseban centar za ispite, a ideja je da se takvi centri oforme i tesno sarađuju u državama regiona. Veoma je važno i da zaštitimo proces predavanja i dostavljanja đačkih radova u poseban centar u kome će biti potpuna kontrola ispita – kaže ministar.
Polaganje završnog ispita, najavljuje Šarčević, ubuduće će nadzirati i kamere iz ptičje perspektive. Biće promena i u dežurstvu, tako da će na maloj maturi u osmoletkama dežurati nastavnici srednjih škola, a na velikoj profesori fakulteta. Menjaće se i bodovanje uspeha osmaka iz osnovne i na maturi. Malo je falilo da se i ove godine sa 60 poena maksimalno vrednuje uspeh od šestog do osmog razreda, a da 40 bude najviši skor ukupno sa tri maturska testa. Tako će se računati sledećeg juna, tvrdi ministar prosvete.
Prvi put pomešani zadaci na ovogodišnjem kombinovanom testu, dakle ista pitanja iz pet predmeta za celu generaciju ali data različitim redosledom, pokazali su se delotvornim u sprečavanju prepisivanja. Taj sistem će naredne godine biti primenjen i na testu iz srpskog (maternjeg) i iz matematike, ukazuje prvi čovek obrazovnog sistema.
– Poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, ukazao mi je da u svetu postoje standardi i opisane procedure kada se rade završni ispiti, među kojima je i ta da se postavljaju kamere na plafon. Tako se na snimku jasno vide pokreti, ali ne i lica. Za to je, ipak, potrebna saglasnost nastavničkih veća. Verujem da će nastavnici to prihvatiti kao način da sa sebe skinu bilo kakvu sumnju, znajući da će se na video-zapisu videti da li neko koristi mobilni telefon ili se naginje da učeniku pomogne da reši zadatak. Otvorićemo diskusiju o tome na jesen. Pitaćemo nastavnike šta misle, saslušati i uzeti u obzir njihove predloge i sugestije – pojašnjava ministar.
Na naše pitanje da li je u prosveti najpreče investiranje u video-nadzor male mature, ministar odgovara da to neće koštati ni dinar građane Srbije.
– To su evropske pare. Ako su oni procenili da su maturski ispiti toliko važni, a mi idemo evropskim putem, ne vidim razlog da se značaj tog ulaganja omalovažava. Neko dete je učilo i trudilo se i nije upisalo školu koju želi, zato što su drugi koji su varali na testu prošli bolje. I ako se to ponovi u hiljadama slučajeva, onda je investicija koja onemogućava muvanje i jača vaspitnu ulogu škole i te kako opravdana. U sistemu imamo mnogo više pametnih, vrednih i odgovornih ljudi nego mangupa i sramota je govoriti da se nastavnici ne cene, da je ta profesija erodirala, samo zarad malo para. Insistiraću da bude više novca, pre svega za plate prosvetnih radnika, ali moramo sami sebe da uljudimo i ne dopuštamo nepravilnosti u prosvetnom obrazovnom i vaspitnom radu – uverava Šarčević.