Resorno ministarstvo planira da sa izdavačima propiše šta je redovan udžbenik, a šta su dodatna i pomoćna nastavna sredstva, što bi značilo da za jedan predmet postoji osnovni udžbenik, a da ostalo štivo koje prati predmet bude u digitalnoj formi, najavljuje prvi čovek srpske prosvete
Prelaženje na digitalne modele učenja jedan je od načina da udžbenici budu jeftiniji, za to su potrebne i digitalne učionice. U susret vesti da će naredne godine biti još 10.000 novih digitalnih učionica, Ministarstvo prosvete će vrlo brzo sa izdavačima propisati da za određen predmet bude jedan redovan udžbenik, a da čitanke i ostalo štivo koje prati predmet budu u digitalnoj formi, tj. da se tačno propiše šta je redovan udžbenik, a šta su dodatna i pomoćna nastavna sredstva.
Ovo je ekskluzivno za Kurir najavio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, koji objašnjava da je drugi način za jeftinije udžbenike đačka zadruga.
Mnogi roditelji se žale na cene udžbenika, ima li prostora da oni pojeftine?
– Ima prostora, đačke zadruge mogu sa cenom da idu i 30 odsto niže. Naravno da đačka zadruga ima svoje troškove i da je namera da se deo troškova i zarade nekog rabata ostave i školi, za potrebe unoformi ili za bilo koje potrebe za rad zadruge. Mi upravo insistiramo na osnivanju đačkih zadruga, jer to nije biznis u školi, nego učenje o preduzetništvu. Upravo je uslov za škole koje su se uključile u koncept jednosmenske nastave bio da imaju zadrugu.
Kada su u pitanju besplatni udžbenici, Vojvodina, koja je za prvake obezbedila besplatne komplete, dobar je primer. Da li ima prostora da u nekom narednom periodu svi prvaci u Srbiji dobiju besplatne knjige?
– Nadam se, ali ne mogu da dam tvrdo obećanje. To zavisi od svih nas, postoje budžetske linije i na republičkom i na lokalnom nivou. Tamo gde želi lokalna samouprava da se uključi, niko ne brani. Naprotiv, idemo sinhronizovano. Neke samouprave to ne mogu i tu očekuju pomoć države. Država svake godine izdvaja što veća sredstva, tako da mislim da će to moći iz godine u godinu da bude bolje. Mi smo uspeli prošle godine da proširimo kategorije onih koji imaju pravo na besplatne udžbenike, tako da to pravo ostvaruju i porodice sa troje i više dece.
Najavili ste da će do 15. septembra biti uvedeno još 8.000 digitalnih učionica. Kada je u pitanju digitalizacija u obrazovanju, šta je još u planu da se uradi na tom polju?
– Svake naredne godine se planira još po 10.000 digitalnih učionica, radimo da ih i one treće godine bude još 10.000 i time će sve biti digitalizovano, imaćemo 30.000 pametnih učionica. Pravi se mreža, i to radi Ministarstvo telekomunikacija, a ono što ćemo mi da radimo dalje na tom polju jeste jedinstveni informacioni sistem u prosveti. To je ogroman posao, koji radimo zajedno sa timom iz kabineta Ane Brnabić, tu se uvodi jedinstveni obrazovni broj (JOB). Radi se i posebna budžetska linija za kabinete informatike i planirano je da se svake godine stari računari zamenjuju novim.
Bilo je najava da će informatika postati obavezan predmet za prvake?
– Pre nekoliko dana bio je prvi sastanak radnog tima koji će se baviti pripremom i izmenama plana i programa da, umesto izbornog predmeta Od igračke do računara, uvede predmet koji će imati za cilj da bude obavezan predmet – računarstvo – koji će pohađati učenici od prvog do četvrtog razreda. Već smo pokrenuli priču o tome i na tome će se intenzivno raditi. To bi krenulo već od 1. septembra 2020. godine. Sam projekat „Od igračke do računara“ će ostati, ali za predškolski uzrast.
Da li ste vi zadovoljni kako ide proces digitalizacije u obrazovanju?
– Ne znam da li je javnost zadovoljna, ali ni u jednoj zemlji Evrope to nije išlo ovako brzo. Posebno ćemo voditi računa o bezbednosti dece na internetu i o vremenu provedenom za računarima. Informatika je nešto što će postati alat svim predmetima, i to je neka sledeća faza.
Mnogi roditelji su sa oduševljenjem prihvatili vest o pilot-projektu jednosmenske nastave. Koliko njih je zainteresovano?
– Svi su zainteresovani, čuo sam samo jedan negativan komentar. To nije obavezno, ali ako taj roditelj radi i ako su deca izložena ulici, nasilju, pa onda taj neko treba da se zapita da li je on u pravu ili ogromna većina ljudi. Mi već sada počinjemo da radimo analizu prostora za sledeću školsku godinu, čak se mnoge lokalne samouprave interesuju i pozivaju, neki hoće celu opštinu da uvedu u tu priču.
To znači da će biti povećan broj škola koje će se priključiti jednosmenskoj nastavi?
– Svake godine će nam plan biti da uvedemo barem 200-300 škola.
Može li takav projekat da zaživi u srednjoj školi, da li se i to planira?
– Može, ali srednje obrazovanje nije pretrpelo ukupne reforme. Kada govorimo o srednjem obrazovanju, mi imamo staru strategiju koja ističe 2020. Na to pitanje ćemo dati odgovor kada završimo ukupno reformu srednjeg stručnog obrazovanja.
Peto povećanje plata
Mogu li prosvetari očekivati povećanje plata i koliko bi mogla da iznosi ta povišica?
– To je u sklopu paketa povećanja plata svih zaposlenih u javnom sektoru i više puta ste čuli predsednika države da to najavljuje. Sad, ko će i koliko imati povećanje, za obrazovanje još nisam čuo, niti smo imali sastanke koji o tome govore. Mi smo svakako mnogo radili na Zakonu o platama i platnim razredima i na taj način će prosvetni radnici imati u svakom narednom povećanju malo više i izjednačiće se sa nekim zaostatkom koji se vuče od 2009. godine, ali ako vam kažem da bi to bilo peto povećanje u mandatu dok sam ja ministar, a to je tri godine, onda to nikad nije bilo tako. Generalno, položaj zaposlenih u prosveti se poboljšava iz godine u godinu.
Izvor: Kurir