Министар просвете Младен Шарчевић очекује да ће сет реформских закона Скупштина Србије усвојити до краја септембра и да ће се ефекти примене тих закона осетити и у овој, али да ће посебно бити видљиви у наредној школској години.
Младен Шарчевић је појаснио да је припремљено пет нових закона и три измене и допуне закона, који су прошли јавну расправу и чекају да уђу у скупштинску процедуру.
„Закон о високом образовању мора у септембру да уђе у парламент, како не би имали поново протесте студената пред почетак школске године. Квота од 60 бодова по Болоњи је поново неостварива, па је Закон о високом предвидео да квота остане 48 бодова за буџет“, рекао је Шарчевић Танјугу.
Буру у јавности изазвала је одредба у нацрту Закона о основама система образовања и васпитања да министар даје последњу реч у избору директора, а Шарчевић каже да на тај начин министарство само на себе преузима више одговорности.
„Од министарства се очекује да преузме сву одговорност, да реши све проблеме и муке, кад погледате сада оно и нема неку одговорност. Остављено је на сувом и онда је замена теза да је министарство одговорно за нешто, а развлашћено је разним другим телима – школски одбори, разни савети“, појашњава министар.
Ако погледамо како то раде код Немаца, Мађара, Словенаца, наставља даље, видећемо да свако ко је отишао „у крајност, назови демократичких одлука, морао је да се врати на одговорност државе“.
„Када је избор директора у питању, неће министар бити тај који ће ићи од села до села, од града до града и постављати директоре. Постоји мрежа које се зову школске управе и постоји интерес колектива. Интерес колектива је и даље задржан, само се уводи нова мера да се траже високе компетенције за место директора“, навео је Шарчевић.
Тиме ће се, појашњава, онемогућити партијско запошљавање, јер не могу да прођу партијски кадрови који нема компетенције, и министарство на себе преузима велики ризик да мора да објасни сваку ситуацију.
Наводи да је школски одбор изманипулисан одавно, да их „приволе“ или наставници или локалне самоуправе, те се не поставља питање да ли директор који је изабран зна да ради посао.
„Не поставља се данас питање да ли новоизабрани директор уме да ради, да ли има људске вредности и да ли треба да одговара за лоше резултате школа“, нагласио је министар.
Пошто демократске процедуре, како каже, нису дале жељене резултате, сада се улога министарства ставља да буде видљива.
„То су увеле многе европске земље и имате једну тачку одговорности, овако имате да нико није одговоран“, закључио је Шарчевић.
„Закон о високом образовању мора у септембру да уђе у парламент, како не би имали поново протесте студената пред почетак школске године. Квота од 60 бодова по Болоњи је поново неостварива, па је Закон о високом предвидео да квота остане 48 бодова за буџет“, рекао је Шарчевић Танјугу.
Буру у јавности изазвала је одредба у нацрту Закона о основама система образовања и васпитања да министар даје последњу реч у избору директора, а Шарчевић каже да на тај начин министарство само на себе преузима више одговорности.
„Од министарства се очекује да преузме сву одговорност, да реши све проблеме и муке, кад погледате сада оно и нема неку одговорност. Остављено је на сувом и онда је замена теза да је министарство одговорно за нешто, а развлашћено је разним другим телима – школски одбори, разни савети“, појашњава министар.
Ако погледамо како то раде код Немаца, Мађара, Словенаца, наставља даље, видећемо да свако ко је отишао „у крајност, назови демократичких одлука, морао је да се врати на одговорност државе“.
„Када је избор директора у питању, неће министар бити тај који ће ићи од села до села, од града до града и постављати директоре. Постоји мрежа које се зову школске управе и постоји интерес колектива. Интерес колектива је и даље задржан, само се уводи нова мера да се траже високе компетенције за место директора“, навео је Шарчевић.
Тиме ће се, појашњава, онемогућити партијско запошљавање, јер не могу да прођу партијски кадрови који нема компетенције, и министарство на себе преузима велики ризик да мора да објасни сваку ситуацију.
Наводи да је школски одбор изманипулисан одавно, да их „приволе“ или наставници или локалне самоуправе, те се не поставља питање да ли директор који је изабран зна да ради посао.
„Не поставља се данас питање да ли новоизабрани директор уме да ради, да ли има људске вредности и да ли треба да одговара за лоше резултате школа“, нагласио је министар.
Пошто демократске процедуре, како каже, нису дале жељене резултате, сада се улога министарства ставља да буде видљива.
„То су увеле многе европске земље и имате једну тачку одговорности, овако имате да нико није одговоран“, закључио је Шарчевић.
Извор: www.rts.rs