Ministar prosvete Mladen Šarčević očekuje da će set reformskih zakona Skupština Srbije usvojiti do kraja septembra i da će se efekti primene tih zakona osetiti i u ovoj, ali da će posebno biti vidljivi u narednoj školskoj godini.
Mladen Šarčević je pojasnio da je pripremljeno pet novih zakona i tri izmene i dopune zakona, koji su prošli javnu raspravu i čekaju da uđu u skupštinsku proceduru.
„Zakon o visokom obrazovanju mora u septembru da uđe u parlament, kako ne bi imali ponovo proteste studenata pred početak školske godine. Kvota od 60 bodova po Bolonji je ponovo neostvariva, pa je Zakon o visokom predvideo da kvota ostane 48 bodova za budžet“, rekao je Šarčević Tanjugu.
Buru u javnosti izazvala je odredba u nacrtu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da ministar daje poslednju reč u izboru direktora, a Šarčević kaže da na taj način ministarstvo samo na sebe preuzima više odgovornosti.
„Od ministarstva se očekuje da preuzme svu odgovornost, da reši sve probleme i muke, kad pogledate sada ono i nema neku odgovornost. Ostavljeno je na suvom i onda je zamena teza da je ministarstvo odgovorno za nešto, a razvlašćeno je raznim drugim telima – školski odbori, razni saveti“, pojašnjava ministar.
Ako pogledamo kako to rade kod Nemaca, Mađara, Slovenaca, nastavlja dalje, videćemo da svako ko je otišao „u krajnost, nazovi demokratičkih odluka, morao je da se vrati na odgovornost države“.
„Kada je izbor direktora u pitanju, neće ministar biti taj koji će ići od sela do sela, od grada do grada i postavljati direktore. Postoji mreža koje se zovu školske uprave i postoji interes kolektiva. Interes kolektiva je i dalje zadržan, samo se uvodi nova mera da se traže visoke kompetencije za mesto direktora“, naveo je Šarčević.
Time će se, pojašnjava, onemogućiti partijsko zapošljavanje, jer ne mogu da prođu partijski kadrovi koji nema kompetencije, i ministarstvo na sebe preuzima veliki rizik da mora da objasni svaku situaciju.
Navodi da je školski odbor izmanipulisan odavno, da ih „privole“ ili nastavnici ili lokalne samouprave, te se ne postavlja pitanje da li direktor koji je izabran zna da radi posao.
„Ne postavlja se danas pitanje da li novoizabrani direktor ume da radi, da li ima ljudske vrednosti i da li treba da odgovara za loše rezultate škola“, naglasio je ministar.
Pošto demokratske procedure, kako kaže, nisu dale željene rezultate, sada se uloga ministarstva stavlja da bude vidljiva.
„To su uvele mnoge evropske zemlje i imate jednu tačku odgovornosti, ovako imate da niko nije odgovoran“, zaključio je Šarčević.
„Zakon o visokom obrazovanju mora u septembru da uđe u parlament, kako ne bi imali ponovo proteste studenata pred početak školske godine. Kvota od 60 bodova po Bolonji je ponovo neostvariva, pa je Zakon o visokom predvideo da kvota ostane 48 bodova za budžet“, rekao je Šarčević Tanjugu.
Buru u javnosti izazvala je odredba u nacrtu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da ministar daje poslednju reč u izboru direktora, a Šarčević kaže da na taj način ministarstvo samo na sebe preuzima više odgovornosti.
„Od ministarstva se očekuje da preuzme svu odgovornost, da reši sve probleme i muke, kad pogledate sada ono i nema neku odgovornost. Ostavljeno je na suvom i onda je zamena teza da je ministarstvo odgovorno za nešto, a razvlašćeno je raznim drugim telima – školski odbori, razni saveti“, pojašnjava ministar.
Ako pogledamo kako to rade kod Nemaca, Mađara, Slovenaca, nastavlja dalje, videćemo da svako ko je otišao „u krajnost, nazovi demokratičkih odluka, morao je da se vrati na odgovornost države“.
„Kada je izbor direktora u pitanju, neće ministar biti taj koji će ići od sela do sela, od grada do grada i postavljati direktore. Postoji mreža koje se zovu školske uprave i postoji interes kolektiva. Interes kolektiva je i dalje zadržan, samo se uvodi nova mera da se traže visoke kompetencije za mesto direktora“, naveo je Šarčević.
Time će se, pojašnjava, onemogućiti partijsko zapošljavanje, jer ne mogu da prođu partijski kadrovi koji nema kompetencije, i ministarstvo na sebe preuzima veliki rizik da mora da objasni svaku situaciju.
Navodi da je školski odbor izmanipulisan odavno, da ih „privole“ ili nastavnici ili lokalne samouprave, te se ne postavlja pitanje da li direktor koji je izabran zna da radi posao.
„Ne postavlja se danas pitanje da li novoizabrani direktor ume da radi, da li ima ljudske vrednosti i da li treba da odgovara za loše rezultate škola“, naglasio je ministar.
Pošto demokratske procedure, kako kaže, nisu dale željene rezultate, sada se uloga ministarstva stavlja da bude vidljiva.
„To su uvele mnoge evropske zemlje i imate jednu tačku odgovornosti, ovako imate da niko nije odgovoran“, zaključio je Šarčević.
Izvor: www.rts.rs