Šarčević: Zakon daje direktorima ekskluzivno pravo izbora kandidata

januar 27, 2020

Prema prvim podacima iz škola, oko 5.000 ljudi je zaposleno do 31. decembra 2015. na određeno vreme sa punom normom. Ne mogu da licitiram koliko će vladina komisija dati saglasnosti za raspisivanje konkursa za prijem u radni odnos na neodređeno. Ova cifra je i za mene iznenađenje, jer je 2015. tek prva godina zabrane.


U februaru ćemo imati podatke za ljude koji su zaposleni po ugovoru tokom 2016. i 2017, i možda će ih biti više od pet hiljada – kaže za Danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Kazali ste da će se pri odlučivanju ko će dobiti stalan posao gledati kvalitet i posvećenost, što su vrlo rastegljive kategorije. Očekujete da će biti pokušaja zloupotrebe. Kako ćete to sprečiti?

– Zakon daje direktorima ekskluzivno pravo izbora i oni će naći silna opravdanja zašto jedan kandidat, a ne drugi. Ako imate slične kandidate po godinama staža odlučuju nijanse. Pretpostavka je da u većini slučajeva neće biti zloupotreba. Očekujemo da će toga biti u manjem broju, ali zato imamo filtere – radne podgrupe pri školskim upravama i centralnu radnu grupu. Sa njima ćemo rešavati sve specifične situacije, kao što je to bilo pri zbrinjavanju tehnoloških viškova. Prošle godine bilo je samo tri sporna slučaja pred centralnom radnom grupom. Valjda su ljudi iz toga nešto naučili.

Kako komentarišete tvrdnje da otvaranje konkursa pred izbore služi da se zbrinu oni koji pune autobuse i odlaze na stranačke skupove vladajuće stranke?

– Ko želi takve naočare da stavi, tako gleda, dok neko gleda istorijat. On se vezuje za zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Da sam tada bio ministar, verovatno bih se trudio da prosveta bude izuzeta, jer je ona u nastavnom delu tu pogrešno upala. Ako nastavnik ode, i na njegovo mesto dođe drugi, to nije nova zaposlenost. U obrazovanju je sve normirano i to pokušavam da objasnim više od godinu dana.

Direktorova reč će biti poslednja pri odlučivanju koga će primiti za stalno. A kažete da imamo loše direktore. U jednom trenutku ste rekli da ne možete da se odbranite od poziva lokalnih funkcionera koji „guraju“ svoje kandidate.

– Tačno, ali verujte da smo uspeli da u ogromnom broju slučajeva isteramo priču po kvalitetu kandidata. Generalno, ako govorimo o direktorima, oni jesu loši, čiji god da su, jer se sa njima nije radilo. Oni moraju da prođu obuke, kao što se sad rade obuke za licence, i moraju nešto da nauče da bi vodili školu.

Koji direktor može da bude izabran a da nema saglasnost vlasti, bilo koje?

– U poslednje tri godine je bilo vrlo malo slučajeva da je to prevagnulo. Ali i dalje se gleda kako je glasao kolektiv, ako je tu tesna većina, gleda se većina u školskom odboru. Meni je to jedini kriterijum.

Potpisivali ste više puta saglasnost kandidatima koji nisu imali većinu na nastavničkom veću…

– Nemojte davati odgovor umesto mene. Ovo što sam rekao je samo prvi deo odgovora. Lično sam tražio mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije i svako ko je zapošljavao rođake, sinove, kćeri… ne može da bude direktor. Mnogo puta sam od sindikata dobio impuls da neke slučajeve proverimo i to sam i radio.

Imamo primer škole u Šapcu, gde je inspekcija utvrdila da je sada već bivša direktorka prekršila zakon i to nije sporno. Ali je na njeno mesto postavljena v. d. koja je istaknuta članica SNS.

– Povezujete stvari u pogrešan sistem. Inspekcija je utvrdila da je bivša direktorka izmislila dva odeljenja više, povećala je broj izvršilaca, čime je oštetila budžet države, manipulisala je sa IOP-om… Potkradanje sistema je jako prisutno u školama, a kontrolom smo uspeli da ostvarimo uštede. Svako ko potkrada sistem, ko ne reaguje na nasilje, neće biti postavljen za direktora, bez obzira čiju većinu ima. Tu smo, po mom mišljenju, položili ispit.

Zašto mora za vršioca dužnosti da se postavlja stranačka ličnost?

– Nije fer da namećemo nekog iz kolektiva i zato privremeno postavljamo za vršioca dužnosti osobu sa strane. U slučaju koji pominjete ja sam tražio nekog neutralnog iz druge škole. Ne znam ni kako se ta žena zove, nikad je nisam video. Kada bude raspisana redovna procedura za izbor direktora, sigurno će biti nekoliko kandidata pa ću videti ko ima najveću podršku u kolektivu i u školskom odboru.

Zašto su nam potrebni PISA zadaci na maloj maturi, i to samo na kombinovanom testu? Verujemo da ste čuli ocene stručnjaka da je logično da se na kraju školovanja proverava ono što su đaci učili tokom osnovne škole, a to nije u skladu sa konceptom PISA istraživanja.

– Delimično ste u pravu, delimično niste. Poznato vam je da je započela reforma u osnovnom obrazovanju, a deca koja će polagati malu maturu po novom modelu će proći ceo reformisani ciklus. Sa nastavnicima će se raditi drugačije, uključujući i nastavnike srpskog, ali ćemo o tome govoriti kada bude predstavljena nova strategija obrazovanja. Na kombinovanom testu će i dalje biti pitanja iz raznih nauka, ali će ona biti postavljena na drugačiji način.

Gde vidite sebe posle izbora ako ne budete ministar?

– U privatnom obrazovanju, u onome što sam ranije radio. Dobio sam mnogo poziva iz raznih zemalja da budem savetnik u raznim ministarstvima.

Kako ste razumeli reči predsednika Aleksandra Vučića da će većina ministara biti zamenjena? Da li morate još više da radite da biste ostali na ovom mestu?

– Radim koliko mogu, a da li je to dovoljno ili neko može bolje od mene, o tome ja ne prosuđujem. Ja prosuđujem o svojim ekipama i mnogo puta sam ih menjao iz razloga što skrenu na stranu ili se ne bave svojim poslom kako treba. Jako sam zadovoljan svojim timom, trebalo mi je tri godine da nađem dobrog pomoćnika za finansije. Imam odličan tim u nauci i to govore njihovi rezultati. Usvojili smo strategije pametne specijalizacije i razvoja veštačke inteligencije, osnovana su nezavisna tela – Nacionalno akreditaciono telo, Inovacioni fond, Fond za nauku, uveli smo Agenciju za kvalifikacije što je veliki napredak. Te institucije su značajno promenile mnogo toga lošeg i tek treba da promene.

Vaša izjava o hologramskim nastavnicima je predmet pošalica u javnosti. Da li je to zaista realno ili daleka budućnost? I kako ocenjujete komentare da škole imaju čučavce, a govorite o digitalizaciji?

– Teško je narodu ugoditi. Ne znam zašto neko misli da našoj deci ne treba da bude bolje. To je bio moj cilj kada sam prihvatio da budem ministar. Sve o čemu sam govorio apsolutno nije daleka budućnost, niti će nastavnici postati višak. Oni će dobiti drugačiju ulogu. Potpisali smo ugovor sa NetDragonom, to je najveća kineska kompanija iz oblasti veštačke inteligencije za procese nastave. U zgradi koja pripada Učiteljskom fakultetu ćemo otvoriti prvi od tri centra za promociju nauke, koji će služiti za obučavanje nastavnika za rad sa novim tehnologijama. Za mesec dana očekujemo da stigne oprema, koju će donirati pomenuta kompanija. Projektujemo još dva centra, u Novom Sadu i Trsteniku. U drugoj fazi je planirano da se radi istraživački centar za robotiku i veštačku inteligenciju. Podelili smo dosad više od 20 dronova školama, a preko donatora je poručeno još 680. Dakle, nije sve iz budžeta. To je valjda neka veština ministra.

Ceo intervju pročitajte OVDE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama