Према првим подацима из школа, око 5.000 људи је запослено до 31. децембра 2015. на одређено време са пуном нормом. Не могу да лицитирам колико ће владина комисија дати сагласности за расписивање конкурса за пријем у радни однос на неодређено. Ова цифра је и за мене изненађење, јер је 2015. тек прва година забране.
У фебруару ћемо имати податке за људе који су запослени по уговору током 2016. и 2017, и можда ће их бити више од пет хиљада – каже за Данас министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.
Казали сте да ће се при одлучивању ко ће добити сталан посао гледати квалитет и посвећеност, што су врло растегљиве категорије. Очекујете да ће бити покушаја злоупотребе. Како ћете то спречити?
– Закон даје директорима ексклузивно право избора и они ће наћи силна оправдања зашто један кандидат, а не други. Ако имате сличне кандидате по годинама стажа одлучују нијансе. Претпоставка је да у већини случајева неће бити злоупотреба. Очекујемо да ће тога бити у мањем броју, али зато имамо филтере – радне подгрупе при школским управама и централну радну групу. Са њима ћемо решавати све специфичне ситуације, као што је то било при збрињавању технолошких вишкова. Прошле године било је само три спорна случаја пред централном радном групом. Ваљда су људи из тога нешто научили.
Како коментаришете тврдње да отварање конкурса пред изборе служи да се збрину они који пуне аутобусе и одлазе на страначке скупове владајуће странке?
– Ко жели такве наочаре да стави, тако гледа, док неко гледа историјат. Он се везује за забрану запошљавања у јавном сектору. Да сам тада био министар, вероватно бих се трудио да просвета буде изузета, јер је она у наставном делу ту погрешно упала. Ако наставник оде, и на његово место дође други, то није нова запосленост. У образовању је све нормирано и то покушавам да објасним више од годину дана.
Директорова реч ће бити последња при одлучивању кога ће примити за стално. А кажете да имамо лоше директоре. У једном тренутку сте рекли да не можете да се одбраните од позива локалних функционера који „гурају“ своје кандидате.
– Тачно, али верујте да смо успели да у огромном броју случајева истерамо причу по квалитету кандидата. Генерално, ако говоримо о директорима, они јесу лоши, чији год да су, јер се са њима није радило. Они морају да прођу обуке, као што се сад раде обуке за лиценце, и морају нешто да науче да би водили школу.
Који директор може да буде изабран а да нема сагласност власти, било које?
– У последње три године је било врло мало случајева да је то превагнуло. Али и даље се гледа како је гласао колектив, ако је ту тесна већина, гледа се већина у школском одбору. Мени је то једини критеријум.
Потписивали сте више пута сагласност кандидатима који нису имали већину на наставничком већу…
– Немојте давати одговор уместо мене. Ово што сам рекао је само први део одговора. Лично сам тражио мишљење Агенције за борбу против корупције и свако ко је запошљавао рођаке, синове, кћери… не може да буде директор. Много пута сам од синдиката добио импулс да неке случајеве проверимо и то сам и радио.
Имамо пример школе у Шапцу, где је инспекција утврдила да је сада већ бивша директорка прекршила закон и то није спорно. Али је на њено место постављена в. д. која је истакнута чланица СНС.
– Повезујете ствари у погрешан систем. Инспекција је утврдила да је бивша директорка измислила два одељења више, повећала је број извршилаца, чиме је оштетила буџет државе, манипулисала је са ИОП-ом… Поткрадање система је јако присутно у школама, а контролом смо успели да остваримо уштеде. Свако ко поткрада систем, ко не реагује на насиље, неће бити постављен за директора, без обзира чију већину има. Ту смо, по мом мишљењу, положили испит.
Зашто мора за вршиоца дужности да се поставља страначка личност?
– Није фер да намећемо неког из колектива и зато привремено постављамо за вршиоца дужности особу са стране. У случају који помињете ја сам тражио неког неутралног из друге школе. Не знам ни како се та жена зове, никад је нисам видео. Када буде расписана редовна процедура за избор директора, сигурно ће бити неколико кандидата па ћу видети ко има највећу подршку у колективу и у школском одбору.
Зашто су нам потребни ПИСА задаци на малој матури, и то само на комбинованом тесту? Верујемо да сте чули оцене стручњака да је логично да се на крају школовања проверава оно што су ђаци учили током основне школе, а то није у складу са концептом ПИСА истраживања.
– Делимично сте у праву, делимично нисте. Познато вам је да је започела реформа у основном образовању, а деца која ће полагати малу матуру по новом моделу ће проћи цео реформисани циклус. Са наставницима ће се радити другачије, укључујући и наставнике српског, али ћемо о томе говорити када буде представљена нова стратегија образовања. На комбинованом тесту ће и даље бити питања из разних наука, али ће она бити постављена на другачији начин.
Где видите себе после избора ако не будете министар?
– У приватном образовању, у ономе што сам раније радио. Добио сам много позива из разних земаља да будем саветник у разним министарствима.
Како сте разумели речи председника Александра Вучића да ће већина министара бити замењена? Да ли морате још више да радите да бисте остали на овом месту?
– Радим колико могу, а да ли је то довољно или неко може боље од мене, о томе ја не просуђујем. Ја просуђујем о својим екипама и много пута сам их мењао из разлога што скрену на страну или се не баве својим послом како треба. Јако сам задовољан својим тимом, требало ми је три године да нађем доброг помоћника за финансије. Имам одличан тим у науци и то говоре њихови резултати. Усвојили смо стратегије паметне специјализације и развоја вештачке интелигенције, основана су независна тела – Национално акредитационо тело, Иновациони фонд, Фонд за науку, увели смо Агенцију за квалификације што је велики напредак. Те институције су значајно промениле много тога лошег и тек треба да промене.
…
Ваша изјава о холограмским наставницима је предмет пошалица у јавности. Да ли је то заиста реално или далека будућност? И како оцењујете коментаре да школе имају чучавце, а говорите о дигитализацији?
– Тешко је народу угодити. Не знам зашто неко мисли да нашој деци не треба да буде боље. То је био мој циљ када сам прихватио да будем министар. Све о чему сам говорио апсолутно није далека будућност, нити ће наставници постати вишак. Они ће добити другачију улогу. Потписали смо уговор са НетДрагоном, то је највећа кинеска компанија из области вештачке интелигенције за процесе наставе. У згради која припада Учитељском факултету ћемо отворити први од три центра за промоцију науке, који ће служити за обучавање наставника за рад са новим технологијама. За месец дана очекујемо да стигне опрема, коју ће донирати поменута компанија. Пројектујемо још два центра, у Новом Саду и Трстенику. У другој фази је планирано да се ради истраживачки центар за роботику и вештачку интелигенцију. Поделили смо досад више од 20 дронова школама, а преко донатора је поручено још 680. Дакле, није све из буџета. То је ваљда нека вештина министра.
Цео интервју прочитајте ОВДЕ