Šarčević: "Procenjujemo da će ove godine biti 3.000 tehnoloških viškova"

avgust 20, 2017

Ministar prosvete Mladen Šarčević: Biće pet izbornih paketa – biznis, globalne politike, ekologija… Smene načelnika školskih uprava zbog male mature. Poslednji korak reformisane gimnazije biće nacionalna matura

 
GIMNAZIJE će od 2018. godine biti značajno drugačije. Tri osnovna smera – opšti, prirodni i društveni, u prvom razredu imaće jedinstven program, što sada nije slučaj. Učenici će već u prvom razredu birati jedan od paketa izbornih predmeta. Odlučivaće se između pet paketa: biznis i ekonomija, pravo i globalne politike, ekologija, sport i zdravlje i umetnost. Taj izborni paket predmeta će u drugom razredu moći da promene, u skladu sa interesovanjima. Bazični predmeti biće obavezni za sve, a njihov fond i izbor zavisiće od smerova. Posebni programi za nadarene za matematiku, fiziku, informatiku i jezike ostaju, kao i poseban program u bilingvalnim i sportskim odeljenjima.
Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, otkriva, u razgovoru za “Novosti”, tek završeni plan reforme gimnazijskog obrazovanja. Cilj je, kako kaže, da se poveća broj gimnazijalaca, koji prema Strategiji obrazovanja 2016/2020. treba da bude 40 odsto od svih srednjoškolaca, a sada ih je tek 22 odsto.
* O čemu će deca učiti iz novih predmeta?
– Biznis i ekonomija usmeravaće ih ka studijama iz te oblasti, što je i najčešći izbor srednjoškolaca. Pravo i globalne politike hit su u svetu, na međunarodnoj maturi, jer se uče politička geografija, sociologija, geostrategija, politička ekonomija i daju veliku mogućnost rada kroz projekte i međupredmetno povezivanje sadržaja. Umetnički paket imaće akcenat na vizuelnim umetnostima i drami, jer je muzički koncept razvijen kroz mrežu osnovnih i srednjih muzičkih škola. Ekološki koncept može da ima i društveni i prirodni pristup – od biologije, hemije, fizike, do pravnog i ekonomskog okvira. Sport i zdravlje predviđeni su za gimnazijalce koji žele da studiraju medicinsku grupaciju fakulteta, fizičko vaspitanje ili sportsku medicinu. U trećem i četvrtom razredu postojaće obaveznost izbornih predmeta, a odnos opšteobrazovnih i izbornih predmeta biće srazmerno sinhronizovan prema nedeljnoj opterećenosti učenika.
* Ko će predavati te nove predmete?
– Neke će moći da preuzmu postojeći profesori, a druge, recimo, profesori iz ekonomskih i pravnih škola, kojima se upisne kvote smanjuju. Niko neće izgubiti fond časova, jer će se umesto sadašnjih sekcija držati neki od predmeta iz izbornog paketa, dok će neke sekcije ostati na sadašnjem nivou rada.
* Zbog čega je potrebna ovolika promena?
– Deca i dalje uče po modelu po kome se učilo i šezdesetih godina prošlog veka. U međuvremenu smo imali “šuvaricu”, pa kad je ukinuta, vratili smo se na stari model. Potreban nam je moderniji pristup, a poslednji korak reformisane gimnazije biće nacionalna matura, koja će zameniti prijemne ispite na fakultetima.
* A šta je epilog zloupotreba na maloj maturi, najavili ste da će da “lete glave”…?
– Sledi smena četiri načelnika školskih uprava, dva zbog ovog slučaja, a dva zbog mnogih drugih problema u radu. Promena će biti u Beogradu, Zrenjaninu, Leskovcu i Kosovskoj Mitrovici. U Kraljevu je već raspisan konkurs za novog načelnika. Analiza se radi i u drugim školskim upravama. Prema postojećem zakonu ne mogu da smenim direktore škola, ali ću krajem meseca obavestiti javnost u kojim sve školama sam uputio dopis školskim odborima sa dokazima o nepravilnostima u radu direktora. Ako ih oni ne smene, ja ću to moći na jesen, kada bude usvojen novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja.
* To je samo jedan od osam prosvetnih zakona koji treba da budu usvojeni, mora li baš toliko da se menja?
– Za reforme je potrebno menjati zakone, a mi to ne radimo kozmetički, već fundamentalno. Pola stvari koje uvodimo ne postoji u postojećim zakonskim rešenjima. Pokušavamo da gradimo sistem koji će očuvati demokratska načela, ali i dati određenu efikasnost ministarstvu. Od Ministarstva prosvete se očekuju rezultati, a na veliki broj stvari uopšte ne možemo da utičemo. Vezane su nam ruke. To hoćemo da promenimo.
* Najavili ste i promenu Zakona o udžbenicima, koji je donet pre samo dve godine…?
– Hoćemo da promenimo puno toga, da uvedemo kategoriju digitalnih udžbenika, da olakšamo ranac i smanjimo cene udžbenika, ali ne kao što je prethodno ministarstvo propisalo da udžbenik ne može da košta, na primer, više od 700 dinara. Mora da se postavi pitanje kvaliteta, da li se raspada, može li da izdrži tri godine, a ne veštački da se spušta cena. Odnos cene i kvaliteta određuje tržište. Ovakvim zakonom nisu zadovoljne ni škole, ni roditelji, ni izdavači. Mi hoćemo da školama ostaje rabat od prodaje, koji nije mali, te da se taj novac koristi za uniforme i druge stvari. A oduzimanje dela rabata trgovcima ići će i u korist roditelja, da smanji cenu udžbenika.
* Dok tog novca nema, ko će finansirati uniforme i koliko škola će ih imati?
– Više od 55 odsto osnovnih škola se izjasnilo za uvođenje uniformi. Finansiraće se na razne načine. Dugoročno to može da bude rešeno tako što će prihodi škole, poput onih za izdavanja fiskulturnih sala, biti trošeni na to, preko učeničkih zadruga. Ali nije to samo pitanje novca, nego dobre volje. Bosilegrad, jedna od najsiromašnijih opština, uvodi uniforme. Gimnazija u Knjaževcu ima fantastične koledž jakne. To je samo pitanje dobrog direktora škole, koji mora da se ponaša kao menadžer.
* Da li je Ministarstvo nabavilo sve što je potrebno za početak školske godine i uvođenje obavezne informatike?
– Sve osnovne škole u Srbiji imaju informatički kabinet i internet vezu do njega. Nismo krenuli od nule, jer je zbog informatike kao izbornog predmeta 70 odsto škola već bilo kako-tako opremljeno. Nabavili smo 700 novih računara, a u postupku je kupovina još 4.600 kompjutera. Imamo još 800.000 evra na raspolaganju, ako negde zatreba da se obnovi nešto. To je posao koji traje u kontinuitetu i ne sme da stane.
* Korak dalje je projekat e-prosveta…?
– Od jeseni 200 škola dobiće elektronske dnevnike. Do sada su 173 škole potpuno opremljene internetom i kompjuterima, čak i video-nadzorom. Mogu da zakače i “pametne” table. Ali to je samo deo priče o e-prosveti. Veći deo tog posla odnosiće se na brz uvid u prosvetni sistem, kako bismo mogli pravovremeno da reagujemo i donosimo prave odluke. Cilj je da u svakom trenutku znamo kakve rezultate deca postižu, da to možemo da analiziramo za svaki predmet, školu, grad, nastavnika…
* Čemu nastavnici mogu da se nadaju od 1. septembra?
– Sindikati su nam partneri za pitanja zaposlenih. Dogovorio sam i zajednički sastanak sa premijerkom, na kome će biti predstavnici svih reprezentativnih sindikata. Meni je ključno pitanje njihovo dalje poboljšanje materijalnog položaja, da u nekom narednom povećanju zarada prosveta opet dobije malo više od drugih. To sam obećao i to je moje. Želim i da uspostavim sistem u kome će se kvalitet vrednovati i nagrađivati.
* Koliko će biti tehnoloških viškova?
– Prošle godine nismo uspeli da razmestimo doslovce pet ljudi i to krivicom određenih direktora škola. Njih 900 iskoristilo je mogućnosti važećeg zakona i nije otišlo u penziju iako su napunili 65 godina. Procenjujemo da će ove godine biti 3.000 tehnoloških viškova. Imaćemo 900 mesta onih koji idu u penziju, još 1.200 će moći da napusti sistem uz otpremnine i ostaje nam da rešimo pitanje još 900 ljudi. Verujem da ćemo moći da ih rasporedimo. A kada usvojimo novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja, svi sa napunjenih 65 godina moraće u penziju, pa će se otvoriti i prostor da primimo mlade ljude. Ne mogu da licitiram koliko će to mesta biti, ali nadam se bar 500.
* Jesu li, prema vašem mišljenju, opravdani razlozi za najavljeni štrajk prosvetara?
– Najavljeni štrajk jednog sindikata komentarisaću tek nakon sastanka koji je za sredu zakazan sa premijerkom i predstavnicima sva četiri reprezentativna sindikata. Samo ću naglasiti da je taj sastanak zakazan pre nego što je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije najavila štrajk.
 
SLIČNI PO ENERGIJI
* SA kim se u Vladi Srbije najbolje slažete?
– Po velikoj energiji su mi najsličniji Branislav Nedimović i premijerka Ana Brnabić. Sa njima se i najbolje razumem.
 
60 ŠTAPOVA ZA PECANJE
* GODINU dana ste na funkciji ministra prosvete, jesu li vam obaveze promenile svakodnevicu?
– Ni najmanje. Navikao sam mnogo da radim. Na svaki sastanak stižem prvi i nikada u životu nisam zakasnio. Malo slobodnog vremena koje imam, uglavnom vikendima, i dalje trošim na pecanje. Imam 60 štapova za pecanje i opremu za ribolov na rekama, jezeru, moru, brzim i mirnim vodama.
 
Izvor: Novosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "Šarčević: "Procenjujemo da će ove godine biti 3.000 tehnoloških viškova"

  1. Biljana kaže:

    Ministar govori o tehnološkim viškovima, s šta je sa penzionerima koji primaju platu i penziju istovremeno. Slučaj u školi u kojoj radim, šef računovodstva već tri godine prima penziju i platu istovremeno. Ministarstvo za to zna i ništa ne preduzima. Komr je to u interesu? Mladi odlaze, otići će i moja deca i to je tužno.

  2. ema kaže:

    Na svakom stapu po jedna sargarepa. Sarlatan.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama