Učenje stranog jezika stvara strah kako kod dece tako i kod roditelja, prvenstveno kod onih roditelja koji slabo znaju taj jezik, pa često već od prvog razreda odmah pošalju decu na privatne časove ili upišu u škole jezika. Imajte u vidu da većina nas profesora engleskog jezika nije imala roditelje koji su znali taj jezik u to doba, nismo imali čak ni internet, kontakt sa engleskim jezikom bio je uglavnom preko MTV-a slušajući pesme naših omiljenih grupa. A u to vreme, devedesetih prošlog veka, kad izađe časopis ,,Ćao“ i u njemu neka pesma na engleskom jeziku, mi smo odmah uzimali rečnike i tražili da tu pesmu prevedemo, pa, vrlo često, ti naši „kućni“ izbledeli rečnici nisu bili adekvatni, pa smo trčali u biblioteku da nađemo neki bolji rečnik i onda smo seli i zajednički preveli tu pesmu. Kakvo je to bilo zadovoljstvo kad bismo to zajedničkim naporom uklopili u smislenu celinu!
Kako motivisati dete da se osamostali u učenju stranog jezika?
Kao profesor engleskog jezika, tvrdim da većina dece može da savlada jezik bez privatnih časova, i to u proseku sa samo sat vremena učenja sedmično. Pokušaću da navedem neke korisne savete koji će dosta deci pomoći u učenju.
Hajde da uklonimo strah od nepoznatog. Za početak, navešću vam jedan primer koji može dosta koristiti.
Za početak, potrebne su nam dve kutije za cipele i ceduljice istih dimenzija – možemo ih iseći od listova papira za štampanje. Jedna kutija će biti za reči na engleskom jeziku a druga kutija će biti za reči na srpskom jeziku. U toku školske godine dete će učiti reči na engleskom tako da će posle svakog časa ubaciti ceduljice onih reči na engleskom i srpskom koje je zapisalo na času. Na osnovu ove dve kutije imamo niz edukativnih vežbica koje dete može samostalno ili sa društvom (drugarima, braćom i sestrama…) osmišljavati,a koje će mu pomoći da efikasno nauči obrađene reči u školi.
Šta sve možemo sa ove dve kutije?
Možemo da izvlačimo iz kutije najpre reči iz engleskog i onda da pogađamo šta one znače na srpskom. Izvučemo ceduljicu, prepišemo u svesku i napišemo šta znači, pa posle proverimo u školskoj svesci da li smo to dobro uradili. Tako isto izvlačimo i reči na srpskom. Ako ima više dece ili ako se ovo vežba u porodici sa braćom i sestrama, onda može da bude još i zabavnije, da svako izvlači po ceduljicu i onda da bodujemo ko je imao najviše tačnih odgovora.
Kako vežbati izgovor, naročito ako nema ko da nam pomogne u tome? Postoje određeni rečnici gde ima zvučni signal kako se ta reč izgovara. Jedan od kvalitetnijih rečnika je ovaj https://dictionary.cambridge.org/pronunciation/english/dictionary. Sve što treba da uradite je da kliknete na ovaj link i u pravougaonik ukucate reč na engleskom koju ste zapisali na času ili koja se nalazi u vašem udžbeniku i imate dva zvučna signala – jedan je kako se reč izgovara na britanskom engleskom a druga na američkom engleskom. Iako se u školi više forsira britanski engleski, ja priznajem oba izgovora jer oba izgovora su tačna, bitno je samo da dete ne meša, ako koristi britanski neka se drži britanskog ili američki onda neka se drži američkog. Dakle, sad znamo i kako se tačno izgovaraju reči.
Možemo da se igramo i igre spelovanja. Izvučemo iz naše kutije reč, pa onda izgovaramo slovo po slovo engleskog alfabeta.
Popularna igra „Vešalica“ – jedno dete izvuče reč iz kutije a druga deca pogađaju slovo po slovo. Naravno, za ovu igru je potrebno da postoji bar dvoje koji u njoj učestvuju.
Možemo da izvučemo više reči, da pogađamo njihovo značenje i da od izvučenih reči sastavimo neku jednostavnu rečenicu koja sadrži neke od tih reči.
Ono što je zanimljivo, možemo da od izvučenih reči napravimo osmosmerku, ukrštene reči ili rebus.
Deca koja vole da crtaju, a koje su reči pogodne mogu da izvučenu reč nacrtaju.
Ukoliko vas ima više, možete izvući reč, pa igrati i igru pantomime.
Postoji zaista bezbroj ideja koje možete realizovati – možete izvući jednu reč na engleskom i napisati tu reč vertikalno, a horizontalno pisati reči koje znate koje počinju na to slovo, napraviti asocijaciju koja upućuje na tu reč ako je zahvalna za to ili igru korak po korak.
Ja imam izuzetno pozitivno iskustvo sa decom kod učenja reči na ovaj način. U jednom kombinovanom odeljenju učenika drugog i četvrtog razreda svaki čas smo započinjali izvlačenjem reči. To je deci bilo zabavno i na kraju su i sami bili iznenađeni koliko su naučili. U višim razredima to može da se proširi i razradi još bolje. Međutim, najpre preporučujem ovu tehniku kod učenja kod kuće jer ovde deci nije potrebna dodatna pomoć nastavnika – mogu sami sebe da evaluiraju na osnovu naučenog na času i to kroz igru i zabavu.
Šta je bitno ovde? Zapravo, ove dve kutije predstavljaju obrađene reči na časovima – one su vaš praktičan rečnik. Kako možete da vrednujete svoje znanje dok se igrate? Reči koje niste znali, ostavite sa strane ili ubacite u neku posebnu kutijicu i onda ih ponovo izvlačite. Ovakav vid učenja je najefikasniji ako to radite sa nekim, ali dobar je jer možete i sami.
Ovo je samo jedan način učenja. Govorićemo i o drugim efikasnim načinima učenja. Bitno nam je da steknemo trajna znanja a zapamtite da se trajna znanja stiču isključivo ako redovno učite-najidealnije bi bilo za niže razrede da dva puta sedmično po pola sata provežbaju obrađene reči.
Imajte u vidu da će posle svakog časa engleskog jezika vaše kutije sa rečima biti punije i punije, a ako ovo budete radili jednom sedmično znaćete SKORO SVE reči i to bez dodatnog opterećenja, pritisaka ili beskorisnog učenja reči višestrukim ponavljanjem reči ili slično (višestruko pisanje je veoma korisno i to rukom, ne kucanje-pisanjem rukom se zapamti mnogo brže). I još nešto, budite maštoviti, ne ustručavajte se da osmišljavate tehnike. Koristite asocijacije, rime, povezujte, igrajte se i otvoriće vam se novi svet i ljubav prema stranom jeziku!
Autor: Sanja Simić de Graf, profesor engleskog jezika u OŠ ,,Vuk Karadžić“ Loznica