Саветник министра о платним разредима и повећању плате у просвети: “Да ли ће бити 5, 10 или 15%…”

У јучерашњем издању емисије Међу нама на телевизији Нова С гостовали су Милан Пашић, помоћник министра за предшколско и основно образовање и васпитањe и Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије. Било је речи о семафор моделу наставе који се примењивао у неким европским државама и у прошлој школској години, али и о положају наставника у данашњем друштву.

Незадовољство просветних радника траје већ јако дуго. За ових годину и по дана наставници су радили од куће по читав дан. Технички услови нису били испуњени на адекватан начин, а опет су плате биле повећане за свега 5%, коментарише Валентина Илић.

“Ми смо, као синдикат, скренули пажњу на то да повећања плате у образовању морају бити виша од повећања минималне зараде. То повећање (минималца) било је 9,4% и то је просветне раднике приближило минималној заради. Конкретно однос плата теткице и наставника је 1,187. Минимална зарада расте брже него плата наставника, па се та разлика све више смањује. Зато смо ми тражили повећање у износу од 15%. Тражили смо и смањење броја ђака јер су нам одељења огромна. Максималан број деце не сме бити већи од 24 да би настава била квалитетнија.” – каже председница Синдиката образовања Србије.

Одговарајући на ове тврдње, Милан Пашић каже да је положај наставника у друштву једна од кључних тема, те да се већ радило на платним разредима и на томе да напредовање наставника у звању прати и финансијски моменат.

“Сад се спомиње пројекат “Искра”, који би требало да промени начин на који се обрачунавају зараде запослених у јавном сектору, али ја верујем да ће и ове године доћи до повећања плате у просвети. Да ли ће то бити 10%, 5% или 15% видећемо шта ће рећи Министарство финансија” – каже Пашић.

Систем платних разреда, каже Валентина Илић, делује да неће заживети ни 2022, а да су просветни радници у овој фази заслужили да их поставимо на место које им припада, те да није у реду да њихове плате буду испод државног просека.

“Ако здравство и просвета овај систем чине одрживим, требало би их правилно и наградити.” – закључује Илић.