Друштвен увек буди, али никад прост.
Када пријатеља имаш опробана
Челичном алком за срце га вежи,
Ал’ стиском руке не жуљи свој длан.
Са сваким жутокљуним другом
Чувај се кавге,
Ал’ дође ли, баш,
Држањем ули противнику страх.
Свима слух поклони,
Реткима свој глас.
Од свакога суд прими,
За себе свој чувај.
Колико кеса даје, богато се носи,
Ал’ не к’о кицош – лепо, не шарено,
Јер одело често одаје човека.
Нит буди дужник, нит поверилац.
Зајам тупи оштрицу штедљивости,
А дуг губи и себе и пријатеља.
Ал најпре буди веран себи сам
И тада ће доћи к’о за даном ноћ
Да нећеш бити дужник ником.
Виљем Шексир