Društven uvek budi, ali nikad prost.
Kada prijatelja imaš oprobana
Čeličnom alkom za srce ga veži,
Al’ stiskom ruke ne žulji svoj dlan.
Sa svakim žutokljunim drugom
Čuvaj se kavge,
Al’ dođe li, baš,
Držanjem uli protivniku strah.
Svima sluh pokloni,
Retkima svoj glas.
Od svakoga sud primi,
Za sebe svoj čuvaj.
Koliko kesa daje, bogato se nosi,
Al’ ne k’o kicoš – lepo, ne šareno,
Jer odelo često odaje čoveka.
Nit budi dužnik, nit poverilac.
Zajam tupi oštricu štedljivosti,
A dug gubi i sebe i prijatelja.
Al najpre budi veran sebi sam
I tada će doći k’o za danom noć
Da nećeš biti dužnik nikom.
Viljem Šeksir
