Skoro 15% ljudi širom sveta ima neki blagi do umereni invaliditet sa kojim moraju da žive, a 2% do 4% imaju teže probleme. Podaci iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije kažu da postoji tendencija porasta adolescenata sa psihosocijalnim problemima i problemima u ponašanju.
Prema istom izveštaju, na svakih 1.000 dece, desetoro ima dokazan intelektualni invaliditet, dva do sedam imaju autizam, između dva i četiri imaju cerebralnu paralizu, a skoro 90 ima poremećaj pažnje i/ili hiperaktivnost.
Na žalost, veoma često se deca sa takvim problemima ignorišu ili ostaju nezapažena, a niko ne primećuje da u svakodnevnom životu imaju ozbiljne poteškoće koje im kradu potencijal šansu da se adekvatno integrišu u društvo.
Senzorni poremećaj poznat kao poremećaj senzorne integracije ili disfunkcija senzorne integracije je stanje koje je uobičajeno kod dece sa posebnim potrebama. Iako njihova čula normalno funkcionišu, mozak ove dece nije u stanju da pravilno primi i organizuje odgovore koje daju njihova čula.
Svako ljudsko biće ima ukupno sedam čula – vid, sluh, čulo mirisa, dodira i ukusa, ali i vestibularni aparat za uravnoteženje i osećaj položaja delova tela u prostoru.
Senzorni poremećaji povezani sa uzrastom zbog kojih je dobro posmatrati decu:
Novorođenče
U pogledu vida zabrinjavajući su sledeći simptomi: nistagmus (nehotično ponavljajući i nekoordinirani pokreti očne jabučice); nedostatak treperećeg refleksa; nemogućnost fokusiranja; prisutnost katarakte i neprozirnost staklenog tela oka.
Za sluh je karakterističan nedostatak reakcije na glasne zvukove.
Sa 4 meseca
Detetu je teško da glavu drži uspravno, obično je baca nekoordinirano unazad, posebno kada neko pokušava da je podigne iz kreveta.
Sa 6 meseci
Signal za senzorne probleme su nekoordinisani pokreti glave. Stanje prati nedostatak finih motoričkih pokreta – dete ne poseže za igračkama, ne uzima ih u ručke.
Šestomesečno dete sa senzornim poremećajem retko proizvodi zvukove, ne smeje se i ne guguče. Obično ne okreće glavu ka izvorima zvuka.
Sa 10 meseci
Ako beba od 10 meseci ne puzi, ne može da se oslanja na noge sve dok je neko ne drži, ne traži igračke i ne pokuša da ih zgrabi, ne odgovara kad se zove imenom, ne poseže rukama, ne trese ili ne pokazuje prstom u različite predmete iz okruženja, najverovatnije ima senzornu disfunkciju.
Sa 15 meseci
U ovom uzrastu deca sa oštećenjima senzora gotovo ne govore, u svom rečniku nemaju više desetina reči, ne shvataju važnost osnovnih predmeta za domaćinstvo, kao što su kašika, telefon, zvono i ne oponašaju akcije i zvukove koje pokazuju starije osobe. Ova deca nisu u stanju da pokažu delove tela kada su imenovani.
Sa 30 meseci
Deca imaju teške govorne poteškoće, teško izgovaraju reči, a još teže kombinuju rečenice. Ne oponašaju ponašanje drugih ljudi i ne slede uputstva koja dobijaju od drugih. Obično teško hodaju, problemi sa vidom i sluhom nisu isključeni.
Sa 36 meseci
Trogodišnjaci su u redu ako demonstriraju tipične dečje veštine za to doba – skakanje na jednom mestu, trčanje, balansiranje jedne noge, udaranje lopte, poznavanje svog imena, uzrasta i pola, briga o sebi, fantazija. Koriste jednostavne rečenice koje sadrže tri do četiri reči i neke kratke fraze.
O prisutnosti senzorne disfunkcije može se govoriti ako trogodišnje dete koristi ograničen broj reči ili uopšte ne govori, ne razume drugu decu svog uzrasta, a takođe ima poteškoća u kontaktiranju sa nepoznatim odraslim osobama ili uopšte nema želje za kontaktom. Ne sluša savete drugih i ne sledi ih, ne uključuje se u igranje uloga. Umesto toga, postoji samoizolacija i samoapsorpcija tokom dužih perioda, praćena ponavljajućim pokretima, poput ljuljanja napred-nazad. Takva deca imaju jasne strahove i fobije, ne vole da se fotografišu, njihova pokret je nestabilna. Često pokazuju frustraciju nervoznim ranama i drhtanjem.
Sa 4-5 godina
U ovom uzrastu deca treba samopouzdano i samostalno hodaju, koriste sofisticirane rečenice i izraze razgovora, mogu crtati krugove, kvadratiće i trouglove, i slobodno prepoznaju slova, brojeve i boje. Oni su u stanju da demonstriraju dobre društvene odnose.
Alarmi ove dobi su problemi u ponašanju kao što su naglašena agresija, strah, plašljivost, otuđenost. Takođe nemogućnost izražavanja složenim rečenicama, razumevanje nečijih potreba i nemogućnost ispunjavanja dve uzastopne instrukcije.
U pogledu motoričkih sposobnosti, signal za senzornu disfunkciju je nemogućnost deteta da slobodno skače i trči i uglavnom se čini nespretno i nespretno.
Ako u ovom uzrastu deca ne mogu da drže olovku ili pastel u rukama, ne prepoznaju brojeve i boje, to može biti signal za razvojne probleme.
Upozoravajući simptomi autizma kod dece od 0 do 12 meseci
- Ne gledaju u oči
- Nedostatak naklonosti
- Ne igraju se s drugom decom
- Vole da su sami
- Ne odgovaraju ili se retko odazivaju na poziv
Posle godinu dana
- Nedostatak vizuelnog kontakta
- U igrama se ne uživa
- Ne reaguje na gestove
- Retko reaguje prilikom pozivanja imena
- Pruža ruku da uzme igračku samo ako je prethodno uhvatio ruku koja mu pruža igračku
- Ispušta neobične zvukove
- Čini netipične pokrete glavom, rukama i prstima
Predškolci
- Ne mogu prepoznati slova svog imena
- Teško im je da se sete slova azbuke, brojeva, boja i dana u nedelji
- Ne pokazuju interesovanje za muziku, ne pokazuju da osećaju ritam, ne reaguje tokom slušanja muzike.
- Koristi reči pogrešnog značenja
- Postoje poteškoće u govoru
- Ne može da napiše svoje ime
- Ne obrađuje podelu reči u slogove i ne može da broji reči u jednoj rečenici
- Ne može da poveže slova i glasove
U svakodnevnom kontaktu sa detetom, ako ga roditelji pažljivo posmatraju, oni mogu pogrešno da odrede nivo svojih sposobnosti i ako im nešto smeta da to podele sa pedijatrom. Što se kasnije utvrdi eventualni problem, to će u budućnosti biti veća šteta.
Ovaj članak je samo u informativne svrhe, ako imate ozbiljne razloge da sumnjate da vaše dete ima neke senzorne poteškoće, obavezno se obratite pedijatru.
Članak priredila redakcija, na osnovu materijala sa sajta smartparenting.com.