Унија синдиката просветних радника Србије саопштила је да ”захтева да се питање употребе мобилних телефона у школама коначно уреди на системски начин и да престане пракса пребацивања одговорности на запослене у школама, док држава избегава да донесе јасне, прецизне и обавезујуће прописе”.
Из овог синдиката упозоравају да школе нису институције које треба да „гасе пожар“, а који држава годинама одбија да системски реши.
”Нећемо прихватити да се сва одговорност, притисци родитеља, медијски напади и хаос у пракси и даље преламају искључиво преко школа, без јасне законске подршке и заштите. У јавности се води површна и често погрешно усмерена расправа о мобилним телефонима у школама, а чињеница је да се телефони најмање користе у школи. Деца и млади проводе највећи део свог времена користећи мобилне телефоне ван школе – без јасних правила, без контроле и без икакве државне стратегије.” – саопштено је из УСПРС.
У саопштењу се да је додаје да управо у том простору, ван школе, настају: зависност од дигиталних садржаја, друштвена изолација, пад концентрације и пажње, поремећаји у понашању, озбиљни ризици по ментално здравље деце и младих.
Унија синдиката просветних радника Србије изнела је два захтева:
– да се употреба мобилних телефона у школама јасно и прецизно уреди Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), односно да министар просвете донесе јединствен, обавезујући Правилник (саставни део ЗОСОВ – а), исти за све школе у Републици Србији — без импровизација, без нејасних препорука и без пребацивања одговорности на појединачне установе;
– да држава (не школа), преузме пуну одговорност за уређивање шире употребе мобилних телефона и друштвених мрежа код деце и младих, кроз посебне прописе и јавне политике.
Како истичу из синдиката, без јасних и обавезујућих правила, школе постају полигони за експерименте, запослени изложени притисцима и конфликтима, а деца препуштена несистемским решењима.
”То нећемо прихватити. УСПРС позива државне институције да престану са декларативним и теоријским расправама и да хитно донесу системска, правно утемељена решења. Деца заслужују јасна правила. Запослени у школама заслужују одговорну а не декларативну заштиту. Школе заслужују ред, а не хаос и нису места за експериментисање.” – закључује се у саопштењу.
